Bivši direktor televizije iz Vranja preminuo od kancera: "Milosrdni anđeo" uzeo još jednu žrtvu, sedmoricu od 8 radnika zadesila ista sudbina?

Narod smtara da Mitić nije jedina žrtva NATO bombardovanja u Vranju, jer je slična sudbina zadesila radnike vranjskog "Vodovoda"

Siniša Mitić (65), aktuelni predsednik Okružnog odbora SPS-a preminuo je u Vranju od karcinoma pluća, a vranjska čaršija je njegovu smrt odmah dovela u vezu sa NATO bombardovanjem. 

U vreme bombardovanja brda Pljačkovica 1999. godine, Mitić je kao tadašnji direktor Radio televizije Vranje, nakon što je gađan repetitor sa osiromašenim uranijumom, sa tehničkom ekipom RTV Vranje otišao pravo na to brdo.

Preporučujemo

Istražujemo najveći mit u Srbiji: Da li osiromašeni uranijum izaziva rak i preti li nam epidemija malignih bolesti? (TABELA)

- Ja tada nisam bio prisutan kada se sve odigralo, nisam bio u toj smeni, ali su mi kolege pričale. RTV Vranje je na Pljačkovici imala svoje predajnike, radijski i televizijski, odmah, pored RTS-ovog repetitora, koji je bio glavna meta NATO bombardera - priča jedan od tadašnjih radnika televizije.

Prema priči kolega, direktor Mitić se sa ljudima iz tehnike odvezao na Pljačkovicu da vidi da li je nešto od opreme „preživelo“ i da li može da se osposobi da se dalje koristi.

- Međutim, tamo nisu zatekli ništa što je moglo da se upotrebljava ponovo, sve je bilo uništeno, svi predajnici, sva moguća oprema. Tada nismo ni znali da je Pljačkovica gađana osiromašenim uranijumom. U godinama koje su usledile, svi koji su bili tada na Pljačkovici su strepeli od ovakvog razvoja događaja, a naročito nakon smrti radnika „Vodovoda“, koji su išli da čiste teren koji je gađan NATO bombama - priča ovaj Vranjanac.

On dodaje da je Mitić sa tehničarima RTV išao posle ovoga još nekoliko puta na Pljačkovicu, ali da niko od njih nije imao pojma da je ta lokacija opasna i da tamo ne bi trebalo da se odlazi bez zaštitne opreme. 

Mitić nije jedina žrtva NATO bombardovanja u Vranju, jer je slična sudbina zadesila radnike vranjskog „Vodovoda“. Sedmorica od osmorice radnika “Vodovoda” koji su bili angažovani da postave zaštitnu ogradu oko bombardovanog repetitora RTS - a na Pljačkovici 1999. godine, umrli su kasnije od karcinoma pluća i debelog creva.

Njihove porodice to dovode u vezu sa činjenicom da su oni udahnuli radioaktivne čestice koje su se nalazile u bombama sa osiromašenim uranijumom. Prilikom odlaska na Pljačkovicu radnici “Vodovoda” nisu imali nikakvu zaštitnu opremu.

Božidar Đorđević, donedavni izvršni a u vreme bombardovanja tehnički direktor “Vodovoda”, potvrdio je, da su radnici koji su išli na Pljačkovicu ubrzo nakon bombardovanja, u godinama koje su usledile umrli, iako nisu bili stari, a u momentu angažovanja niko od njih nije imao više od 50 godina.

- Mi smo dobili zadatak od Ratnog štaba, da pošaljemo grupu ljudi da oiviči taj bombardovani prostor. Tada su nam garantovali da na Pljačkovici nema opasnosti i da ljudi neće da ulaze u deo koji je gađan, već da samo ograde taj prostor. Ti ljudi su otišli bez ikakve zaštitne opreme jer je rečeno da nema potrebe za tim, jer oni neće ulaziti u gađani prostor, već će samo postaviti stubiće i trake da se obeleži taj deo brda - seća se Đorđević.

On dodaje da su svi radnici koji su otišli na Pljačkovicu bili u tom momentu mladi, u proseku su imali 30-ak ili 40-ak godina, jer je u preduzeću praksa da kada napune 50 godina budu raspoređeni na poslove koji ne zahtevaju veliko fizičko opterećenje.

Prema raspoloživim informacijama, prvi radnik koji je preminuo bio je Miroslav Jović, koji je odmah posle bombardovanja dobio rak pluća, a umro je 2004. godine u 52. godini života. Druga žrtva je Goran Mitić, koji je umro 2009, u 46. godini života od raka pluća. Radnici “Vodovoda” su, prema priči članova njihovih porodica, na bombardovanoj Pljačkovici provodili puno radno vreme, jeli su i pili na brdu, sve vreme dok nisu završili posao.

- Kada se u godinama posle bombardovanja saznalo da je Pljačkovica gađana municijom sa osiromašenim uranijumom, bili su svesni šta ih čeka. To su im nagovestili i lekari kod kojih su odlazili na sistematske preglede, ukazujući im da će se karcinom javiti najkasnije za 10 godina, što se i obistinilo - pričaju članovi porodica.

Prema zvaničnim podacima, na jugu Srbije je od 2002. do 2006. godine urađena dekontaminacija terena, na četiri lokacije koje su bombardovane osiromašenim uranijumom, pa i na samoj Pljačkovici. Sve što je pronađeno, uklonjeno je i smešteno u skladištenim prostorima „Nuklearnih objekata Srbije“.

Upravo te tri godine čekanja na dekontaminaciju, dale su povod široj javnosti da u vezu dovede činjenicu da je Vranje sa širom okolino lider u Srbiji po broju obolelih od novih vrsta karcinoma i broju maligniteta uopšte, kao i smrtnosti od ove bolesti.

Prema ranijim podacima Zavoda za javno zdravlje, u 2006. godini u Pčinjskom okrugu zabeležen je porast obolelih od malignih bolesti. Te godine su registrovana 743 pacijenta, a već u godinama koje su usledile, zabeleženo je 520 novih slučajeva obolelih od kancera. Najveći porast u tom periodu beleži se kod broja obolelih od malignih tumora pluća i organa za varenje, i to za za oko 24 odsto.

Srbija je pre dva meseca formirala dva radna tela koja bi trebalo da se bave istraživanjima posledica NATO bombardovanja, ali još uvek nema konkretnih koraka na terenu, barem ne u Vranju, koje je određeno za startnu poziciju u prikupljanju dokaza.

(S.T.)