Srbi, ne zaboravite svoje gnezdo, lipe i zvona našeg hrama: Pesma upućena svima koji žive daleko od rodne grude tera suze na oči

Niko ne može da ostane ravnodušan posle čitanja ovih stihova

Na Fejsbuk grupi "Naše gnezdo", u moru različitih pozitivnih objava, našla se i pesma izvesnog Miodraga Minje Milačića "Ključ zavičaja", koja nosi jaku poruku i odnosi se na sve one koji žive daleko.

Juče je u jednom selu umro poslednji stanovnik: Emotivni govor studentkinje koja ne želi da napusti imanje zbog beogradskog asfalta (VIDEO)

Preporučujemo

U stihovima je opisano sve najvrednije i najdraže što čovek ima i momenat kada smo daleko od svega toga.

Pesma je pre svega namenjena i najdublje gađa sve koji žive daleko, a trebalo bi svako da obrati pažnju na njene stihove i zapamti da moramo da sačuvamo najvrednije i najsvetije, ma gde bili.

KLJUČ ZAVIČAJA

Ne zaboravi lipe i zvona našeg hrama,

Kuću staru od blata i gline,

I one dane što su za nama,

I vijenac doma,obruč mahovine.

Taj miris ostaje ušiven u nama,

Mostovi,rijeke, kuda nas vuku,

A opet živiš i kad si sama,

I ako bure nose i tuku.

Sokaci krivi, jede ih vrijeme,

Korov krenuo, kuda sad ići, 

Pustila djeca prošlosti breme,

Kao da nijesu gnijezda nam ptići.

Kapije pune trajanja pale,

Tragova naših više i nema,

Zime i kiše ih ukopale,

Kao i zbilju ova poema.

Nije zavičaj smio da pada,

Da iz naših sjećanja pođe,

Ko granje onih vinograda,

Što nam je crno ubilo grožđe .

I ništa nije isto ko prije,

Ne mozeš sresti ničije oči, 

Ni groblje više ničije nije,

Ni ona suza sto lice koči.

Klupe prazne danima bdiju,

Dječijeg plača ne čuješ više, 

Ne želiš više ni iluziju,

Ni mrtvu travu da zamiriše.

Sve je nekako tuđe i sivo,

Kad golub bijeli napusti strehu,

Kada je mrtvo i što je živo, 

Kad pružaš ruke velikom grijehu.

Ostale kosti da pamti gruda,

Ne hrle više potomci domu,

Ispod onog crnoga duda,

Vape da se predaju gromu.

Teško je kada ostaviš svoje,

Ko' majka čedo na tuđem pragu,

Kada ti ptice jutrom ne poje,

Kada se ne znaš vratiti tragu.

Možda je isto za pjesmu kasno,

Kad doveli smo točak do kraja,

Mozda sve ovo nije ni časno ,

Gubiti ključ od zavičaja.

*Miodrag Minja Milačić

(Telegraf.rs)