Ko su fantomi-radnici koji vrebaju radna mesta? Na posao dolaze neko vreme, dobiju zadatke, a onda iznenada nestanu

Kada osoba kojoj je pružena mogućnost, ipak shvati da baš ne štima sve kako je očekivala u predradnom periodu, samo misteriozno, bez reči, nestane

Pre nego se mladi odluče na korak upisivanja fakulteta, prethodno mogu čuti milion prednosti zbog kojih bi to trebalo da urade. Na stranu to da li je neko sposoban, da li ga zanima i prvenstveno da li želi, roditelji i okolina pred njih stavljaju niz pogodnosti: sa diplomom ćeš imati hiljadu evra mesečno, službeni auto, odelo, suknju, košulju, ma gospodski život. Međutim, stvari ipak ne stoje tako.

Daleko od toga da nije moguće dostići "gospodski život" iz priča onih koji fakultet najčešce nisu ni probali da upišu, ali činjenica je da je za takav status potrebno još nešto - iskustvo.

Preporučujemo

Dešavalo vam se, sigurno, da vam drugarica kuka kako bi htela da radi bilo gde, da volontira, da joj se pruži prilika, ali je jednostavno niko nit zove, nit odgovara na mejlove.

Iz Saveza samostalnih sindikata Srbije, Zoran Mihajlović kaže da se mladi ne odlučuju na ovakav korak, jer su meta iskorišćavanja poslodavaca, koji ih eksploatišu i ni sa čim ne motivišu.

- Mladi su nezainteresovani za takav oblik i način rada, ali postoji i zloupotreba poslodavaca, oni za malu svotu novca eksploatišu omladinu koja radi puno radno vreme, plaćena je ili minimalno ili nikako. Nakon isteka volontiranja nemaju sigurnost da će ostati za stalno - rekao nam je Mihajlović  i dodao da bi upravo tu početničku radnu snagu trebalo motivisati dobrim platama.

ŠTA AKO IPAK POZOVU?

Nakon dugog očekivanja, desi se i to. Osoba koja je aplicirala na sto oglasa dobija poziv za početak volontiranja ili radnog odnosa. Usledi ono o čemu nam niko ne govori - probni rad, period u kom treba da se pokažeš i dokažeš.

Opet, vraćajući se na staru priču, "zadojeni" stavovima da smo po završetku fakulteta sami bogovi lično, očekuje se da će kolege na budućem radnom mestu lomiti ruke i noge, ne bi li početniku dale želju i volju za radom.

Te iste osobe koje se žale na nedostatak prilika da svoje znanje primene u praksi, najčešće ne preduzimaju nikakvu inicijativu, a i onda kada im zadatak bude dat, ne trude se da ga urade što bolje.

Tada kritiku, koja ima motivacioni cilj, doživljavaju lično i odobojnost prema poslu i učenju (gle čuda, moraš da se usavršavaš i učiš i nakon fakulteta) dobija jedan novi, izražajniji nivo.

Novajlija na poslu koji tek treba da izuči posao samo sedi, povremeno ode na kafu i ne ulaže ni najmanji napor da bi "ukrao zanat" od onoga ko možda i nije puno stariji od njega, ali je tu svakako duže.

Razlog tome je, kako kažu iz Unije poslodavaca Srbije, sprega niza loših navika i neodgovornosti. Većina mladih neće da volontira još tokom školovanja, jer im je od stvaranja zdravih navika ipak preči život vođen zabavom i bezbrigom, kako je rekao Nebojša Mihajlović iz ove Unije.

- Čitao sam o jednom slučaju kada je momak završio ekonomiju sa visokom ocenom i otišao na razgovor u jednu stranu kompaniju. Bio je ubeđen da će biti primljen, a oni su ga odbili uz obrazloženje da nikada nigde nije radio. A on im je na to odgovorio "pa kako da radim kad sam studirao" onda su ga pitali, "pa dobro da li si negde volontirao, radio nešto preko leta neki studentski posao", on odrično odgovorio. Jednostavno kroz volontiranje i angažovanje tokom studija dobijaju se mnoga praktična znanja i shvatanja šta znači raditi -  izjavio je iz Unije poslodavaca Srbije, Nebojša Atanacković.

Nameće se konstatacija da neiskusni ljudi nisu žedni iskustva, jer su prethodno "popili pamet celog sveta" i odradili ono što je potrebno za lagodan život - završiti fakultet.

Nisam sigurna šta je tačno fundament očekivanja ljudi koji dolaze bez ijednog dana volontiranja u svojoj struci. Ono što sa sigurnošću mogu da tvrdim je da niko, ali doslovce niko, neće vući za rukav nikoga ko ne pokaže barem trunku interesovanja, a na kraju i poštovanja prema radnom mestu koje mu je dato.

Kada osoba kojoj je pružena mogućnost, ipak shvati da baš ne štima sve kako je očekivala u predradnom periodu, samo misteriozno, bez reči, nestane.

E, u tom trenutku definitivno padaju sve one priče sa početka teksta. Upisali su fakultet sa ciljem da svoje znanje dignu na ozbiljan nivo, ali su zaboravili da na tom odgovornom i teškom putu, ne smeju da ostanu bez osnovnog vaspitanja i kulture.

U redu, nisu se pronašli u ulozi radnika, iako ih taj period čeka narednih 40 godina, nije im se svideo kolektiv ili prosto sama materija posla, shvatili su da su promašili profesiju, ali ništa, baš ništa, ih ne oslobađa krivice za nekulturu i nepoštovanje.

Odlazak bez pozdrava, pa makar on bio i bez objašnjenja, najniži je stupanj na koji može da se spusti bilo koja osoba, bez obzira na njeno obrazovanje.

I onda kada se zapitaju što ih niko ne zove i ne nudi posao, kao da smo na nekoj, tobož', pijaci, neka se sete svakog provedenog vremena na telefonu, bez jedne jedine ideje i napora da pokažu šta znaju i doprinesu sopstvenom boljitku.

A vi koji se trudite i borite, ne brinite. Možda sada ne ide kako treba, ali trud i rad se jednom moraju isplatiti.

VIDEO: Seks na radnom mestu! Svet bruji zbog skandala u Ukrajini

(Snežana Čenad)