Beograđani vs provincijalci: Zašto se i dalje govori "Došao iz neke selendre da mi uzme posao" ili "Sve pare idu u BG"?

"Najviše me nervira kada se smeju mom naglasku, imitiraju me i podsmevaju mi se, i naročito kada kažu da sam došla iz selendre i uzela im posao"

Karta za Beograd u jednom pravcu, spakovan kofer i visoka očekivanja sve su češća pojava među mladim ljudima koji iz svog mesta krenu u neki novi život. Nažalost uglavnom se dogodi da se posle određenog vremena razočaraju, izgube sebe u velikom gradu i budu izloženi predrasudama, a samo najuporniji uspeju. Sa druge strane Beograđani se često žale na "provincijalce" i  često osporavaju njihov uspeh, marljivost, dobijen posao, a sve uz priču da zbog njih ne mogu da ostvare svoja najosnovnija prava.

PRIČA KOJA JE UZDRMALA REGION: Evo šta sve PROVINCIJALCI misle o "rođenim Beograđanima"

Preporučujemo

U nekom trenutku Srbija se podelila na Beograd i njegove provincije, a izgleda da su se vremenom iz tog razloga podelili i ljudi. "Ne razumeš ti naše fore", "Koliko ti treba do tog tvog sela?", "A šta ti znači ta reč?" samo su neke od provokacija sa kojima se "došljaci" svakodnevno usreću. Sa druge strane, baš ti došljaci dolaze u isti taj Beograd a govore: "Sve pare idu u Beograd, sve se tu sliva".

- U Beogradu nažalost najmanje ima Beograđana, svi su došli odnekud i nastanili se tu kako bi ispunili svoj "američki san". Beograđani su dosta razmaženi, uljuljkani u svom gradu, svoje ljude i kada dođe neko novi to je odmah alarm da će im oni uzeti njihovo, od radnog mesta, prijatelja, do mesta na fakultetu. Zbog toga ljudi koji se dosele iz provincije uglavnom budu dočekani na nož, pojedini Beograđani ih smatraju nižom klasom, i prema njima imaju određene predrasude - ističe psiholog Aleksandra Jovanović.

Prevrtanje očiju na tuđe naglaske je takođe česta pojava među Beograđanima, i tu najčešće budu prozivani ljudi sa južnjačkim i mačvanskim naglaskom, ali i usporeni Novosađani.

- Najviše me nervira kada se smeju mom naglasku, imitiraju me i podsmevaju mi se, i naročito kada kažu da sam došla iz selendre i uzela im posao. Pa izvini, ali dok sam ja učila po celu noć i trudila se oni su se provodili na splavovima. Krivo mi je što ne shvataju kako je nama teško kada napustimo grad, dođemo na prijemni ispit, neispavani od duge vožnje do Beograda i bez ičijeg zagrljaja ušli da uradimo to najbolje što možemo. Kada smo često bez dinara i gladni dok se potucamo i živimo sa kojekakvim dedama i babama. Ne shvataju oni to - rekla nam je Ivana P. koja se pre šest godina doslelila u Beograd iz Niša.

Sa Ivaninom konstatacijom se slaže i psiholog, i kaže da je uvek teže onima koji dolaze iz manjeg u veliki grad, ali to ih na neki način ojača.

- Nova sredina nosi sa sobom određene teškoće. Treba se snaći u novoj sredini, naći nove prijatelje kojima možeš verovati, jer je Beograd jedna velika džungla. Naravno ima različitih ljudi, ali mladi iz provincije su često neiskvareni i patrijarhalno vaspitani. Oni su u stalnom grču da moraju zadovoljiti zahteve roditelja, da završavaju školu na vreme, da troše manje para kako im ne bi otežavali, da nađu posao brzo kako ne bi trošili puno novca. Sve to je veliki pritisak i zbog toga su mladi često anksiozni, depresivni, osećaju se usamljeno i utučeno - ističe Aleksandra Jovanović.

No, ne mogu se samo kriviti Beograđani, jer se i oni nebrojano puta osećaju ružno u svom gradu, kada ih "došljaci"  isteraju iz takta nepotrebnim izjavama i ružnim komentarima.

- Rođena sam u Beogradu, ali to smatram pukom slučajnošću - ne mislim da sam više vredna zbog toga, niti da mi je to neki naročit kvalitet. Zato volim sve ljude bez obzira na bilo kakvu pripadnost, a ljudi iz provincije mi ni najmanje ne smetaju. Bar dok ne čujem ono poznato "A šta vas briga, vi ste BeogrAđani...". Tada se strašno iznerviram jer ne znam šta to znači - on je nešto drugo, ja Beograđanka i šta ćemo s tim? To što sam ili nisam Beograđanka ništa ne znači, pa mi nije jasna ta nebulozna konstatacija. Uostalom, on/ona će meni da kažu šta ja hoću, šta se žalim, ja sam Beograđanka? Pa, prijatelju, ti si došao u moj grad, a ne ja u toj, malo smo pobrkali lončiće?

Takvi mi smetaju, ali to nema veze sa time odakle je neko, već kakav je čovek i koliko je svestan sveta oko sebe. Sa druge strane, ima Beograđana koji su strašno bučni, bahati, nekulturni, prljaju grad, nemaju osnovnu kulturu ponašanja i misle da su time što su rođeni u Beogradu, klasa iznad i da im je to najveći uspeh u životu. Odvratni su mi i jedni i drugi pomenuti. Hajde da budemo normalni, svi. Mnogo bi bilo lepo - ističe Marija Z. iz Beograda.

Bilo kako bilo, uvek ima i jednih i drugih. Mnogi provincijalci se nikada nisu susreli sa ovim problemima i otvoreno kažu da se u Beogradu osećaju kao kod kuće.

- Moje iskustvo sa Beograđanima odlično, nikada me niko nije uvredio. U nekoliko navrata su me baš pozitivno iznenadili. Komšije koji ne gledaju u tvoje dvorište i ne ocenjuju te, jednostavno im nisi bitan, vode svoj život, ali su tu da ti pomognu sa koferima kada se po sto puta godišnje seliš i kada ti kažu da je baš interesantan i simpatičan tvoj naglasak. E, upravo zato mi je Beograd u srcu - kaže Milica Savić, studentkinja iz Valjeva.

Zašto ljudi i dalje izvode podele na "provincijalce" i "Beograđane"? Ostavite nam u komentarima vaše mišljenje.

(M. Antonijević - m.antonijevic@telegraf.rs)