Stepski pašnjak na Fruškoj gori nestaje: Volonteri u akciji spasavanja prirode
Stepski pašnjaci nestaju zbog snažnog pritiska poljoprivrede, zamiranja tradicionalnog stočarstva, preoravanja i zarastanja
Volonteri iz osam evropskih zemalja odlučili su da zajedničkim snagama pokušaju da ožive jedan od poslednjih stepskih pašnjaka u Vojvodini.
Stepski pašnjaci nestaju zbog snažnog pritiska poljoprivrede, zamiranja tradicionalnog stočarstva, preoravanja i zarastanja. Ovaj odumirući komad prirode nalazi se kod sela Mala Remeta na Fruškoj gori.
Preporučujemo
Maloletnik maltretira beskućnika, drug sve snima za Instagram: Stravično nasilje u Inđiji zgrozilo je Srbiju (UZNEMIRUJUĆI VIDEO)
U ovoj opštini na Kosovu i Metohiji informacije do građana stižu bez intereneta i javnog glasila
Učesnici Međunarodnog volonterskog kampa "Planinski duh" došli su u Srbiju da tokom dve nedelje uklanjaju žbunje i nisko rastinje. Zbog nedostatka ispaše i košenja, ovde su proterane tekunice, glavni plen kritično ugroženih orlova krstaša.
- Orlovi krstaši su nestali sa Fruške gore pre dve godine. Evo danima već krčimo žbunje sa pašnjaka i nismo videli ni jednu tekunicu. Pored toga što ugrožene vrste gube svoje stanište i preostali stočari iz Male Remete uskoro neće imati pašnjak gde bi napasali svoju stoku - rekla je za RTV iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Marijana Demajo.
U ovu akciju spasavanja prirode priključili su se brojni volonteri.
Sa željom da upozna srpsku kulturu, na kamp je stigao i Hose Migel (Jose Miguel Botica Rodrigues) iz Portugala.
- Meštani iz Male Remete su divni, svaki dan nas obilaze, donose nam hranu, koja je preukusna. U Portugal ću poneti lepe uspomene, osećaj da sam učinio nešto korisno za prirodu, kao i da sam stekao prijatelje iz Poljske, Velike Britanije, Hrvatske, Turske, Italije, Bugarske, Španije i Srbije - priča Portugalac i dodaje da je presrećan.
Jedno od najugroženijih tipova staništa su upravo stepski pašnjaci, a Vojvodina je nekada bila mozaik slatinskih i stepskih travnih predela.
Međutim, oni nestaju zbog snažnog pritiska poljoprivrede, zamiranja tradicionalnog stočarstva, preoravanja i zarastanja. Tako nestaju i poslednje oaze koje su od velike važnosti za brojne ugrožene vrste.
VIDEO: Smrt zvana plastična kesa: U čemu vi nosite namirnice?
(Telegraf.rs/RTV)