Sutra je veliki praznik, Petrovdan: Postoji verovanje da ako ovo uradite, oteraćete loše stvari iz svog života (FOTO)

Od davnina se poštuje običaj paljenja lila na raskršćima i ulicama uoči velikog praznika Petrovdana. Devojke gataju da li će se ove godine udati i ko im je suđenik

Pravoslavni vernici i SPC sutra obeležavaju Petrovdan, crkveni i narodni praznik koji se slavi 12. jula po gregorijanskom kalendaru.

Posvećen je apostolima Petru i Pavlu, koji se smatraju prvim propovednicima i učiteljima hrišćanstva, jer su nastradali na taj dan.

Preporučujemo

Kada je Bog delio uloge, prema verovanju, Sv. Petru je podario vino, pšenicu i ključeve od Nebeskog carstva. Zato on sedi na vratima raja i ispituje umrle. U narodu se veruje da Sveti Petar čuva stub na kome su Zemlja, nebeska slama (Mlečni put) i nebeski krst (sazvežđe Labuda).

Za ovaj praznik i crveno slovo vezuju se brojni običaji i verovanja.

PETROVDANSKI OBIČAJI U MAČVI

Večeras će Srbiju osvetljavati plamen petrovdanskih lila. Posebno u Mačvi, jer se tamo u svim selima i dan-danas poštuje običaj paljenja lila na raskršćima i ulicama uoči velikog praznika Petrovdana. U prošlosti su se palile samo lile od slame i odsečenog rogoza, u novije vreme i od kore divlje trešnje ili breze, a u petrovdanskom plamenu završavaju i stare gume.

Dok su ranije stariji ukućani deci pravili lile, danas se one mogu kupiti na pijaci. Lila od kore divlje trešnje košta 100 dinara, a prodavac Milan iz Tekeriša zadovoljno trlja ruke jer će po svoj prilici do večeras prodati svih 150 komada koliko je pripremio.

On je, kaže, još pre mesec dana u svojoj šumi na Ceru sa divljih trešanja gulio koru i sekao sirove štapove.

- Guli se kora sa stabla dva do tri metra visine, koliko možeš da dohvatiš. Ne smeta to stablu ništa, ne osuši se jer se brzo obnovi. Ove lile su pripremljene pre dvadesetak dana i do danas su se sušile na promaji - priča Milan.

Iako se danas deca najviše raduju ovom običaju, paljenje lile se vezuje za kult vatre koji živi u srpskom narodu. Veruje se da njihovim paljenjem mogu da se oteraju zle sile oko kuće, pa su zato oni koji su ih nosili trčali oko kuća ili torova sa upaljenim lilama. Takođe, lile u mačvanskom kraju imaju i simboliku u dalekoj prošlosti kada su hrišćani progonjeni, vezivani za stubove i spaljivani.

Čuveni slikar Milić od Mačve je u svom rodnom selu Belotiću od osamdesetih godina sve do dve godine pred smrt organizovao javno paljenje lila na svojoj "Radovan kuli". Posle smrti slikara uveče Petrovdana poslednjih nekoliko godina se organizuje manifestacija "Mačvanska lila".

Deca od kuće donose svoje lile i bira se najlepša, a potom se pale i dvorište obasja velika buktinja. Od prelepih lila ostanu samo štapovi.

I OSTALI KRAJEVI SRBIJE IMAJU PETROVDANSKE OBIČAJE

Širom Srbije postoje i drugi običaj uoči ovog velikog praznika. Najstariji ukućanin bere po jedan cvet petrovca za svakog u kući. Tako namenjene pobija ih u zemlju gde ih niko neće ni videti ni dirati. Sutradan, rano, kad ga niko ne gleda, odlazi da pogleda cvetove. Kome od ukućana cvet stoji pravo - biće zdrav; kome je klonuo - biće bolešljiv; kome je uvenuo - umreće.

Kod Srba u Vojvodini vladao je običaj da se sve do Petrovdana jabuke ne smeju seći nožem, niti se sme udarati jabukom o jabuku, jer bi to donelo krupan grad koji bi uništio useve.

Devojke gataju i da li će se te godine udati i ko im je suđenik. Ponegde mesec dana pre ovog praznika"udavače" stave u lonac malo zemlje i poseju nekoliko zrna pšenice, pa na Petrovdan gledaju kako je klijalo. Ako su klice pšenične savijene kao prsten devojke se nadaju prstenovanju.

Ali da se zna: nisu samo devojke bajale, ni momcima to nije bilo strano. Tako su u Banatu muškarci koji planiraju da se žene, uoči Petrovdana, 12. jula, kradomice pod devojčin prozor u kuću ili u dvorište ostavljali jabuku petrovaču, simbol mladalačke ljubavi.

VIDEO: Zašto sveci pravoslavne crkve nisu optočeni dijamantima?

(D.G./S.Č.)