Dragica je ostala bez posla, pa je sa sinom počela da gaji magično voće koje u Srbiji retko kome uspe, i to u saksijama (FOTO)

Nisam ni sanjala da ću raditi ovako nešto, a sada sam veoma srećna kada vidim plodove svog rada

Dragica Džokić, pravnica iz Vranja, nakon što je ostala bez posla u gradu, sa sinom je pokrenula porodični biznis, nabavivši iz Holandije sadnice pitome borovnice koje danas gaji u velikim saksijama na placu u selu Aleksandrovac.

Dragica priča da se njenoj porodici borovnica desila slučajno, jer su kod prijatelja videli stabla borovnice, koja su im se dopala, te su odlučili da se upuste u ovaj posao.

Preporučujemo

- Borovnice smo zasadili prvenstveno kako bi porodici obezbedili dodatni izvor prihoda. Nabavili smo iz Holandije 1.300 sadnica ove vrste borovnice. Morali smo i zemlju za njih da kupimo, jer ova sorta ne može da se gaji na bilo kom zemljištu. Treset je uvezen iz Rusije, a potom oplemenjen različitim supstratima. Mi smo među prvima na jugu Srbije krenuli da gajimo borovnicu u saksijama. To je veoma praktičan način da se pitoma borovnica gaji, jer ona ima plitak koren i može tako da uspeva, a mi samim tim imamo manje posla oko nje, jer ner moramo čitavu njivu da obrađujemo - ukazuje Dragica Džokić.

Bojan nije običan pčelar: On pravi meleme sa svojim roditeljima i 3 sina (FOTO) (VIDEO)

Berba ovogodišnjeg roda borovnice je završena početkom jula, a hladnjačari su za kilogram pitome borovnice plaćali od tri do šest evra, u zavisnosti od klase u koju su svrstavali ubrane plodove.

- Borovnice su ove godine dale oko kilogram roda po sadnici, tako da tek sada, posle tri godine i dosadašnjih ulaganja, imamo neke prihode. Ove godine smo ubrali oko dve tone, tako da smo baš zadovoljni. Imamo i malinjak, tako da kada uporedim ove dve kulture, mogu da kažem da su dosta slične u pogledu, gajenja, sazrevanja i celokupnog rada. Borovnica, takođe, kao i malina sazreva periodično, tako da berba traje od tri do četiri nedelje - ukazuje Dragica.

Ona dodaje da bi svima savetovala da se bave poljoprivredom i vrate zemlji, kao i da se okrenu selu.

- Ostala sam bez posla u kasnim četrdesetim, kada nisam znala ni gde ću, ni šta ću. Novog posla u Vranju nije bilo ni na vidiku, tako da je selo bilo spas. Od kako smo krenuli da gajimo borovnicu ja sam se skoro pa preselila u Aleksandrovac, dok su suprug i sin stalno na relaciji selo-grad. Jedini problem koji imamo u gajenju borovnice je taj što nemamo dovoljno znanja o njoj, jer je u Srbiji ona još uvek biljka čija je proizvodnja u povoju - ukazuje Džokićeva.

Borovnica je kao i malina, prema priči Džokića, veoma zahtevna za gajenje, tako da oni povremeno angažuju još ljudi kada je berba i udarni sezonski poslovi.

- Ako spojite, ljubav, trud i rad, borovnica je kao i svaki drugi posao isplativa, barem za sada. Kada bih opet bila u istoj situaciji, opet bih isto uradila. Nisam ni sanjala da ću raditi ovako nešto, a sada sam veoma srećna kada vidim plodove svog rada - poručuje Džokićeva.

(S.T.)