Nema bolničkih kreveta, ni belih mantila: Mentalno oboleli na imanju u srcu Mačve sami leče svoju dušu (FOTO)

Savremeni trendovi u zaštiti mentalnog zdravlja zagovaraju zbrinjavanje osoba koje pate od duševnog poremećaja izvan bolničkih zidova

Dok su u Italiji, Zakonom 180, poznatim kao "zakonom ludaka", pre četrdeset godina ukinute psihijatrijske bolnice i zabranjen prijem novih pacijenata, a istovremeno počelo otvaranje vanbolničkih centara u kojima se obolelima pruža pomoć, Srbija je daleko od ovog revolucionarnog dostignuća italijanskog psihijatara Franko Bazalja.

Ali, na jednom mestu, u srcu Mačve, u Bogatiću, ostvaruju se revolucionarne ideje profesora Bazalja.

Preporučujemo

Kada će Srbija zabraniti "kvarcovanje" dece? Svake godine 600 ljudi oboli od melanoma, a obećana nam je zabrana solarijuma

U dnevnom boravku, sagrađenom zahvaljujući projektu šabačkog "Karitasa" utočište i duševni mir pronašlo je 17 osoba sa mentalnim smetnjama.

Daleko od bolničkih kreveta, boravak u ovom raju sa prostranim dvorištem, klupama za odmor, sa puno zelenila i cveća, pomoćnim prostorijama, radionicama i okućnicom i zdravom čoveku prija, a bolesnom još i pomaže.

Nema belih mantila i bolničkih kreveta, već je stručni nadzor osiguran prisustvom socijalne radnice i negovateljica.

- Deinstitucionalizacija u zaštiti mentalno obolelih od 2000. godine u Srbiji je imperativ, ne samo zbog postizanja standarda u ovoj oblasti, već i potrebe da se bolesnima podrška pruži na savremen način. To podrazumeva da ljudi i sa najtežim psihičkim problemima umesto da budu smešteni u psihijatrijskim bolnicama žive i rade u zajednici, u svojim porodicama i sa svojim najbližima - kaže Miroljub Nikolić, direktor šabačkog "Karitasa".

Posebna "Skala bola" otkriva da li patite od neke mentalne bolesti

Duševni bolesnici su uglavnom isključeni iz društvenih zbivanja, zaboravljeni su i ignorisani, a ne retko i stigmatizovani. Samo zbog toga što su različiti od drugih, "normalnih" ljudi i što kod njih nisu prepoznati kvaliteti koje poseduju, talenti i sfere interesovanja.

Sve se to menja u ovom dnevnom boravku. Iako svako od njih ima svoju životnu priču sa različitim bolnim situacijama zbog kojih su dobili dijagnozu, na izvestan način "leče" sami sebe, jer su shvaćeni, nisu usamljeni i nisu odbačeni. Na imanje dolaze ujutru i tokom celodnevnog boravkaom imaju apsolutnu sobodu. Druže se, razgovaraju i obavljaju različite poslove na imanju. Na okućnici od pola hektara uzgajaju povrće i voće, od kojeg će u sezoni da proizvode zimnicu za tržište, a u radionicama dobijaju priliku da iskažu i afirmišu i svoje talente. Uveče se vraćaju svojim kućama, u svoje porodice.

- Ovaj primer potvrđuje da je moguć život u zajednici bez institucija. Ovde osim dnevnog boravka i stanovanja uz podršku za dvoje korisnika, realizujemo i usluge pomoći u kući i za sada je sa područja opštine Bogatić obuhvaćeno 40 osoba - ističu u Karitasu.

(D. Grujić)