Tužne priče nesrećnih krava čije mleko pijemo svakodnevno: Provedu život vezane i nikada ne pasu (FOTO)

Krave puštene na livadu nakon duge zime doslovno skaču od sreće, ali ipak više od 95 odsto krava u Srbiji živi na lancu i u boksevima

Za manje od tri decenije životni vek krava u Srbiji je prepolovljen, njihova plodnost je upola smanjena, a ove životinje danas jedva da mogu da se kreću. Razlog je to što mnoge provedu život vezane, sunce vide par puta i mnoge nikada ne pasu.

Krava je bila toliko gladna da se zaglavila u kofi (VIDEO)

Preporučujemo

- Sve livade u našem selu, gde je nekada pasla stoka, danas su pretvorene u njive ili građevinsko zemljište. Nekada je bilo normalno da krave pasu, čak su i bile dovoljno snažne da vuku teret. Današnje, koje žive vezane, jedva da hodaju, a neke slome nogu kada samo treba da pređu put od štale do kamiona za prevoz. Ispaša na suncu bila je blagotvorna za krave, pa su bile zdravije. Pre jedno 30 godina seljak je bio nezadovoljan kada krava za života oteli šest teladi, danas tele najviše četiri - pričaju Golubovići, stočari iz sela Sipić kod Kragujevca.

Goran Joksić, inženjer stočarstva, objašnjava da su krave nekada živele duže jer su ranije seljaci uglavnom držali autohtone rase, kao što je buša. Ona je davala mnogo manje mleka, ali je bila otpornija i dugovečnija.

- Živele su po 15 godina, a u današnje vreme u razvijenim zemljama krava ne živi duže od pet do sedam godina. Takođe, ranije je bila mnogo bolja plodnost krava i lakša su im bila teljenja. Dešavalo se da se krava sama oteli napolju, ne treba joj nikakva pomoć. U poslednje vreme procenat teškog teljenja sigurno prelazi 50 odsto, a ranije je to bilo možda zanemarljivih desetak - pojašnjava Joksić, koji je savetodavac za stočarstvo kragujevačke Poljoprivredne stručne službe.

- Krave puštene na livadu nakon duge zime doslovno skaču od sreće, ali ipak više od 95 odsto krava u Srbiji živi na lancu i u boksevima. Takozvani slobodni sistem držanja zastupljen je u tri do četiri procenta farmi i tu krave obitavaju u štali gde se slobodno kreću, leže, piju i jedu kada žele, a imaju van štale livadu za pašu i šetnju, mogu slobodno da izlaze. Takve krave su zdravije, kod njih je manje rahitisa i sličnih oboljenja, daju kvalitetnije mleko i što je najbitnije- ovo je daleko humaniji način čuvanja životinja. U slobodnom sistemu držanja krava i mlečnost je veća, od 17 do 23 procenta - tvrdi Joksić objašnjavajući da srpski stručnjaci savetuju da se ide na slobodan sistem držanja koji ima nesumnjive prednosti.

- Kod slobodnog sistema stočarima je problem izmuzište jer ono zahteva veća finansijska sredstva, ali ako to ne može da se ispuni, onda bar uvesti poluslobodan sistem, da se krave određeno vreme izvode van štala - kaže Goran Joksić, inženjer stočarstva.

Njegove reči već su potvrđene u svetu. Američki stočari tvrde da srećne krave manje jedu, a daju više mleka boljeg kvaliteta. Britanski stočari već su se dosetili da oznakom "obećanje ispaše" naznače da je mleko od srećnih krava koje pasu na livadi 180 dana godišnje.

Istraživanja pokazuju da krave mogu da prepoznaju i čoveka koga nisu videle pola godine, vrlo su inteligentne, a pokazuju veliku tugu kada ih odvoje od teladi. Za njih je stresno kada su vezane. Ako ne zbog humanosti, srpski stočari moraće da promene standarde držanja ovih životinja zbog zakona Evropske unije jer neće moći da plasiraju mleko niti dobiju sredstva iz evropskih fondova.

Ovako izgleda sreća krava koje nakon duge zime ponovo mogu napolje na pašu

(Marija Raca)