Berba malina na jugu Srbije: Od crvenog zlata, do crvene propasti

Priča o svetloj budućnosti na jugu Srbije ovih dana dobija svoj tragičan epilog sa berbom prvih većih količina maline ovogodišnjeg roda

Nema kuće u pojedinim selima u okolini Vranja, kao i u Vranjskoj Banji, Surdulici i Vladičinom Hanu da nema po koji njivu zasađenu malinom. Međutim, berba ima tragičan epilog ove godine jer manji hladnjačari nisu u mogućnosti zbog kapaciteta ili ne žele da uzimaju ovo voće, dok  pojedini koriste situaciju da obraju cenu čak i na 60 dinara na kilogram.

Među proizvođačima ima lekara, političara, profesora, ali je najviše onih koji su u prethodnim godinama ostali bez posla u velikim firmama nakon privatizacije, kao i mladih, visokoobrazovanih koji su u malini videli jedini način da ostanu ovde i od poštenog rada žive u svojoj zemlji.

Preporučujemo

Od useva i voćnjaka u lozničkom kraju nije ostalo ništa (VIDEO)

Proizvodnja maline je ovde prvenstveno socijalna kategorija, jer se od nje školuju deca, studenti, kupuju se knjige, brašno, nameštaj, jednom rečju, godinu dana se živi od nje ili dopunjuje kućnji bužet.

No međutim, priča o svetloj budućnosti i crvenom zlatu, kako su proteklih godina zvali malinu u Srbiji, sada je postala priča o crvenoj propasti, jer po otkupnoj ceni od 60 do 100 dinara za kilogram, ne može da se vrati uloženo, a kamoli da nešto pretekne.

U koloni od oko 300 metara ispred jedne hladnjače u okolini Vranja na predju maline se u noći između nedelje i ponedeljka čekalo šest do sedam sati, ali svi oni koji su malinu doterali nisu mogli da je predaju, jer nije bilo mesta za skladištenje.

Kod jedne hladnjače u Vladičinom Hanu, prozvođači maline su se potukli čekajući svoj red, pa je intervenisala i policija.

FER PREMA BERAČIMA

A u nedelju, nakon obilnih padavina prethodnog dana, padine Kukavice, dolina Južne Morave, kao i njive u podnožu Besne Kobile, bile su pune berača, koji su u malinjacima skidali ovogodišnji rod.

- U jeku sezone, kada se ubiraju najbolji plodovi dnevno mogu da naberem i preko 60 kilograma. Bez obzira na cenu otkupa, berače isto plaćaju kao i ranijih godina, a to je 40 dinara po kilogramu. Ja sam zadovoljan, jer to je stvarno fer od strane proizvođača, tako da za mesec dana može da se zaradi pristojno - kaže Blagoje Milenković iz Vladičinog Hana.

Malinjaka na padinama Kukavice ima kuda god se okrenete, a ove godine rodilo je kao nikada pre.

Među beračima ima i mladih, uglavnom visokoobrazovanih, najčešće onih koji nisu uspeli da nađu neki stalan posao, ili pak tek svršenih studenata, koji su se tek upustili u avanturu traženja zaposlenja.

Izgrebanih i poderanih ruku, punih sitnog trnja i pocrvenele kože pod Suncem, oni najčešće ne žele da se fotografišu.

- Diplomirao sam na Pravnom fakultetu u Nišu, ali posla u struci nema. Prošle godine smo porodično zasadili svoje maline, ali one su ove godine tek rodile po koje zrno, tako da kod drugih berem kao sezonski radnik. Trebalo je da to preraste u porodični biznis, ali kako sada stvari stoje mislim da ću pre ili kasnije otići iz zemlje - zaključuje Vladica Stošić, 27 - godišnji maldić iz Vladičinog Hana.

Srbija je pre tri godine imala rekordnu proizvodnju malina i izvezla više od 100.000 tona, čime je ostvarila prihod od 250 milona evra i izbila na prvo mesto u svetu po proizvodnji crvenog zlata. Crveno zlato postalo je crvena propast na jugu Srbije.

- Svu ušteđevinu koju smo imali uložili smo pre četiri godine u malinjak od 40 ari. Svih godina plaćali smo osiguranje, radnike za berbu, prevoz do mesta otkupa. Ove godine ćemo jedva biti iznad nule u svoj toj računici, taman toliko koliko košta naš rad iz porodice - navodi Miodrag Mitrović, jedan od nekoliko stotina malinara iz Pčinjskog okruga.

Smilja Nedeljković je domaćica, koja od nadničenja u malinjacima obezbeđuje sebi osnovno za život.

- Posla u malinjaku ima tokom čitave godine, što meni mnogo znači. Ja sam bez posla, živim od poljoprivrede, a novac koji zaradim od rada u malinjaku tokom godine mi predstavlja sigurnost, jer imam neki dinar za crne dane - dodaje Smilja.

I za Novicu Tasića, inženjera mašinstva maline su takođe prilika da zaradi koji dinar.

- Do penzije je ostalo još malo, a bez stalnog posla sam više od 10 godina. Zahvaljujući radu u malinjaku, preživljavam, ali mislim da će ove godine mnogi malinjaci biti uništeni posle berbe i zapušteni, tako da već naredne godine, nećemo imati ni gde da zaradimo nešto - smatra Tasić.

Proizvodnja maline uvršetna je u strategiju razvoja većine opština na jugu Srbije. Mnoge od njih su asfaltirale seoske puteve, baš zbog proizvodnje maline i davale podsticajna sredstva, kao i sadni materijal.

Međutim, kako sada stvari stoje, priča o svetloj budućnosti, sa malinom u džepu, na jugu Srbije će ostati samo pusti san.

(Telegraf.rs/Slađana Tasić)