Žensko bi trebalo da sedi kod kuće, kuva, pere i čeka muža: U Srbiji se nasilje uvek pravdalo, zato je za pet meseci ubijeno više od 20 žena (VIDEO)

Žene se sve više obraćaju za pomoć zbog nasilja. Po 300 - 400 žena se javi u Savetovalište protiv nasilja u porodici na mesečnom nivou i prijave neki vid nasilja

Od početka godine pa do kraja maja ubijeno je preko 20 žena u Srbiji, dok je tokom cele prošle godine ubijeno 29 žena i dvoje dece zbog porodičnog nasilja. Sa jedne strane brojke govore same za sebe, a sa druge imamo punih godinu dana primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

Preporučujemo

Prema podacima Ministarstva pravde od 1. juna 2017.  prijavljeno je više od 40.000 slučajeva porodičnog nasilja, sudovi su u istom periodu izrekli više od 14.000 hitnih mera, a izrađeno je i skoro 10.000 individualnih planova zaštite i podrške žrtvama. Sudeći prema brojkama izricanje hitnih mera (mera privremenog udaljenja učinioca iz stana i mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj), pokazalo se kao najefikasnije sredstvo u primeni ovog zakona ali čini da po isteku istih ostaje prostor za ponovno delovanje onih koji su počinili nasilje.

Ministar za socijalna pitanja: Ubistva u centrima za socijalni rad su se desila zbog propusta raznih institucija

Prema rečima naše sagovornice Vesne Stanojević, koordinatorke Sigurne kuće, ovaj zakon je efikasniji od svih koje smo imali do sada u oblasti nasilja u porodici. Kako ona navodi, čak ni zemlje u okruženju nemaju ovako dobar zakon.

- Institucije, odnosno policija, tužilaštva, sudovi i centri za socijalni rad, su najmerodavniji da kada je zakon u pitanju sprovode određene postupke i rade ono što je zakonom predviđeno - kaže Stanojević i dodaje kako često ima utisak da slučajevi nasilja u porodici nisu završeni.

- Tu je nešto počelo, pa je stalo, a najčešće stoji u sudovima. Mislim da je to već poznato, da nam sudovi rade vrlo neefikasno, vrlo sporo i ne razumem zbog čega i koliko treba meseci da bi se jedan sudski postupak pokrenuo - zaključuje naša sagovornica.

Sa druge strane, ona kaže da preko 20 ubijenih žena od nove godine, znači da nešto ozbiljno nije u redu:

- Ja to ne bih da mešam sa primenom zakona, jer ako uzmem u obzir koje su to žene koje su ubijene, vidim da one nisu tražile pomoć ni od policije, ni od centra. Od svih koje su ubijene, samo su se tri obraćale nadležnim institucijama, ove ostale nisu. Znači da su one mislile da do toga neće da dođe ili nisu prepoznale nasilnika u onom obliku i načinu na koji je na kraju ispoljio nasilje. Prema tome, ne možete ni pomoći nekome ko ne traži pomoć.

SAVETOVALIŠTU U SIGURNOJ KUĆI MESEČNO SE OBRATI 300 DO 400 ŽENA

Stanojević kaže da se žene sve više obraćaju za pomoć nego muškarci i dodaje da se po 300 - 400 žena javi u Savetovalište protiv nasilja u porodici na mesečnom nivou. Tih 300 - 400 žena prijavi neki vid nasilja.  To su žene koje traže pomoć, podršku i informacije kome mogu da se obrate i šta mogu da očekuju.

Sigurna kuća formalno nije učesnik u izradi Individualnog plana zaštitie i podrške žrtvama porodičnog nasilja, koji je predviđen Zakonom, a u čijoj izradi učestvuje koordinaciono telo za saradnju i svaka žrtva pojedinačno. U praksi često nije slučaj da se žrtva uključi u izradu individualnog plana. S tim u vezi postavlja se pitanje kolika je uloga Sigurne kuče u osnaživanju žena da se uključe u izradu istih. Prema rečima koordinatorke Sigurne kuće, ova ustanova ima mnogo veću ulogu nego što se misli i nego što učesnici u izradi tog plana znaju.

- Vrlo je interesantno što kod nas u izradi planova uglavnom učestvuju ljudi koji se sa žrtvama nikada nisu sreli i to je ono što je problem i naravno da to nikada ne može da zaživi, jer to nije stručno izrađeno. Vi prvo morate da vidite kako izgleda jedna žrtva nasilja, od momenta kada dođe, do momenta kada ode od nas i da vidite njen hod po mukama i način da iz toga izađe i uopšte šta je njima potrebno da bi mogli da se prave neki planovi.

- Ali, dobro je što postoji inicijativa i volja da se o nasilju govori. Mi u Sigurnoj kući imamo timove stručnjaka, psihoterapeute, advokate, koji rade individualne i grupne terapije, koje su veoma značajne, kako bi žene čule slična iskustva, da znaju da nisu same i da dođu do rešenja. Akcenat stavljamo na osnaživanje žena da mogu samostalno da nastave život. Nekoliko godina unazad žene iz Sigurne kuće se zapošljavaju i prvi put sada imamo situaciju da imamo više ponuda za posao nego žena, što je sjajno.

SREDINA UGLAVNOM PODRŽAVA NASILNIKA

Vesna navodi da se nasilje nad ženama uvek pravdalo, uvek je žena bila kriva za sve, trebalo je da menja svoje ponašanje, da ćuti ako joj neko nešto kaže. Uglavnom su joj bile namenjene rodne uloge, tj da bude majka i domaćica, a sve što bi prešlo te okvire za nekog iz njenog okruženja zapalo bi za oko.

- Situacija u unutrašnjosti je dosta lošija, tamo gde se ljudi znaju, gde su odrastali zajedno u istoj ulici, išli u školu i poznaju se iz raznih situacija. Vi tu ne možete ni očekivati da institucije budu efikasne, jer tu se uvek gleda kroz prste i pravda nasilnik, to treba da znamo, jer su te žene još ugroženije. Te žene i kada se nekome obrate za pomoć, razumevanje izostane, jer se uvek neko nađe da kaže “pa dobro, nije on tako loš, pokušajte ponovo”.

- Onda kažu, čuvaj brak, sačuvaj porodicu… Da,, to svakako treba uraditi, ali samo ako je porodica zdrava. Ako je to porodica u kojoj ima batina, tuča, maltretiranja, još ako to sve deca gledaju i doživljavaju, onda što pre treba iz toga izaći, pogotovo zbog te iste dece, jer nije dobro živeti u sredini u kojoj ima nasilja - zaključuje Vesna Stanojević.

(M.Banjanović)