Miloš u septembru kreće u prvi razred: Ne zna da veže pertle, niti da se obuče, ali bez telefona ne može ni u toalet
Ako ne ume sam da koristi toalet, sam da se oblači, vezuje pertle ili pravilno govori, zaostajeće za drugarima
Polazak u prvi razred bitan je događaj i za dete i za celu porodicu. Tada vaš mališan ulazi u jedan ozbiljniji svet, u kom ga čekaju prve zvanične obaveze. Ali kako će se on nositi sa njima zavisi pre svega od toga koliko je samostalan.
Skoro trećina predškolaca u Velikoj Britaniji ne ume sama da se obuče, samostalno da koristi toalet ili da pravilno govori, pokazalo je nedavno jedno istraživanje.
Stručnjaci su odmah reagovali ističući da nije u redu da učitelji budu ti koji će učiti decu da koriste toalet, već da bi oni trebalo da dođu u školu spremni da uče i da znaju osnovne životne veštine. Idući tragom ove vesti portal Detinjarije istraživao je kakva je situacija u Srbiji.
Situacija nije nimalo drugačija. Priznaje, u razgovoru sa komšijama, prijateljima... koliko puta ste videli da neko detetu zaista pokloni vreme i pažnju? Umesto toga, da ne bi u javnosti ili u gostima bilo nemirno, a da bi mama i tata mogli da popiju kafu i popričaju u društvu na miru, detetu daju telefon ili tablet, i mirni su sve dok ima baterije.
Ovakvo ponašanje uzelo je maha, pa deca sve češće pred polazak u školu ne znaju neke najosnovnije stvari: da vežu pertle, da se sami obuku, bez pomoći roditelja... I ovaj dečak, Miloš, iz naslova u tom slučaju, uopšte nije izmišljen. To je realna slika srpskog predškolca. Tj, najvećeg broja njih.
Ako ne ume sam da koristi toalet, sam da se oblači, vezuje pertle ili pravilno govori, zaostajeće za drugarima, a to može dovesti do nesigurnosti, povučenosti i pasivnosti.
- Činjenica je da su nam deca sve nesamostalnija, i to u oblačenju i obavljanju higijenskih navika. Na primer, prošle godine u osnovnoj školi „Lazar Savatić“ u Zemunu, u kojoj radim, prilikom upisa budućih prvaka od njih 120 samo sedmoro je znalo da veže pertle. Poenta je da deci sve više činimo, a zapravo im tako samo uskraćujemo priliku da se osamostale i na vreme razviju osnovne životne veštine - ukazuje Branka Tišma, koja godinama radi kao psiholog u pomenutoj školi.
Mnogi roditelji danas vrše pritisak na decu da pre polaska u školu uče slova i brojeve, a da pritom ne znaju osnovne veštine. Tako nekima od njih problem predstavlja i presvlačenje za čas fizičkog vaspitanja.
- Najčešće deca kod kuće nauče naopako da pišu slova. Tačnije oni samo znaju mehanički da ih prepisuju ne povezujući da je svako slovo simbol za određeni glas. Kad krenu da uče pisana slova, to dolazi do izražaja jer učitelji prate razvoj misaonog procesa, dok oni koji su laici to ne znaju - kaže Tišma.
Prema njenim rečima, kad je reč o problemima sa izgovorom pojedinih glasova i uopšte govorom, to sve zavisi od generacije do generacije predškolaca. Generalno mališani koji se više igraju bez tehničkih pomagala imaju bolje razvijen govor.
- Deca se danas vode na različite radionice i sportske aktivnosti, ali sve manje znaju da se igraju jedni sa drugima. Takođe, pojedini roditelji danas su previše uplašeni, pa deci uklanjaju sve prepreke kad se igraju da se ne bi povredili. Naravno da treba biti oprezan, ali treba imati u vidu da je i padanje deo detinjstva.
Tako deca uče, a ako ih stalno sprečavamo i sputavamo, biće nespretnija i sporije će ovladavati motornim aktivnostima - ističe Tišma.
Tri stvari koje prvaci treba da znaju:
1. Da vezuju pertle i da se sami oblače
2. Da se orijentišu u prostoru
3. Da pravilno govore i drže olovku
(Telegraf.rs/Detinjarije)