Bosna je sinoć podrhtavala, a koji delovi Srbije imaju najveće šanse da budu sledeći i šta raditi u slučaju zemljotresa?

Seizmička opasnost po Srbiju je prisutna i konstantna

Bosna je sinoć zadrhtala kada je zemljotres jačine 3,1 stepen po Rihteru sa epicentrom u blizini Banjaluke. Da li bi se sličan scenario mogao ponoviti u Srbiji odmah se jutros zapitala ovdašnja javnost, sa gorkim ukusom sećanja na Kraljevo 2010. godine.

Šta da radite ako izgubite pasoš u Grčkoj i koliko će vas to koštati?

Preporučujemo

Seizmička opasnost po Srbiju je prisutna i konstantna, ponovili su više puta iz Republičkog seizmološkog zavoda, a savim je moguće i da će neke delove jednog dana zadesiti potresi jačine i oko šest stepeni Rihterove skale. Ipak, kada bi se tačno i gde oni mogli odigrati nije stvar predviđanja i "najave" zemljotresa nisu realne.

- Zemljina kora u svim svojim delovima je u neprekidnom kretanju, a posledica su između ostalog i zemljotresi. Oni se događaju svakodnevno sa različitim intenzitetima. Zadatak seizmologa, projektanata, planera i drugih učesnika u procesu je priprema i zaštita od zemljotresa tako da njihove posledice budu svedene na minimum. Različite metode i pokušaji kratkoročne prognoze zemljotresa sa kojima se eksperimentisalo u svetu nisu doneli željene rezultate - ponovili su za Telegraf iz Republičkog seizmološkog zavoda.

Najbliže odrednice, po kojima je seizmička opasnost predstavljena procentom verovatnoće, jesu karte hazarada, koje se prave na veoma dug period, a na osnovu aktuelnih dešavanja, istorijskih zemljotresa i geoloških izučavanja.

Po ovim kartama centralni deo Srbije je nanepovoljnije tlo na kojem se očekuju zemljotresi maksimalnog inteziteta. Kritični su još i Kopaonik, Svilajnac, Aleksandrovac, Kraljevo, Jagodina, Kragujevac, Loznica, Novi Pazar i Čačak, dok je najniža seizmička opasnost u istočnoj Srbiji i jednom delu Bačke.

U Srbiji se registruje oko 1.500 zemljotresa godišnje i još 2.500 iz bližeg okruženja, a mnoge od njih samo instrumenti mogu da primete. No, u poslednjih 100-ak godina dogodilo se oko 40 zemljotresa jačine veće od pet Rihtera.

 ŠTA RADITI U SLUČAJU ZEMLJOTRESA

Pravilnim postupanjem u slučaju zemljotresa može spasiti ne samo svoj, već i život drugih ljudi. A to se neće desiti sakrijete li se ispod stola, kako bi sačekali da sve prođe.

Zapravo, skoro svako ko “zaroni i sakrije se ispod” tokom urušavanja zgrade, biva zdrobljen. Ovo naročito važi za ljude koji se zavuku pod sto ili sličan komad nameštaja, kažu stručnjaci.

Tokom potresa treba gledati u životinje i malu decu - oni instinktivno zauzmu fetalni položaj. Na taj način minimizirate eventualne povrede, jer zauzimate manju površinu.

Ako ste u kući, lezite pored nekog objekta – ležaja, sofe, bilo kojeg velikog objekta koji će se malo sabiti i ostaviti dovoljno prostora za sakrivanje. Ako ste u krevetu tokom potresa, siđite i lezite na pod pokraj kreveta.

Drvene zgrade su najsigurnije u slučaju potresa, jer se fleksibilno drvo i miče dok zemlja podrhtava. Isto tako, drvo ima znatno manju masu od betona ili cigli.

Skoro svi koji stanu u okvir vrata poginu. Kako? Ako stojite u okviru vrata i on padne napred ili nazad, plafon će pasti i zdrobiti vas.  Ako okvir klizne u stranu pod pritiskom, može vas prepoloviti.

Nikad ne idite ispod stepenica jer se one ljuljaju odvojeno od zgrade i sudaraju sa zidovima sve dok se ne uruše.

Stanite uz spoljne, nosive zidove ako možete – to je bolja pozicija jer si time olakšavate spašavanje i izlaz iz zgrade.

Ljudi u kolima obično budu zdrobljeni kad se na njih uruši zid ili sprat auto-puta. Ako već vozite pored takovog puta, izađite iz kola i lezite pored njih, jer sve i da zid padne na auto, ostaće vam mesta za skrivanje.

Naravno, ova uputstva se odnose na zemljotrese velike jačine koji, na sreću, nisu tako učestali na ovom području.

(Telegraf.rs)