"Urlaju" testere i trimeri, radne akcije i dalje postoje: Ovako izgleda kad akcijaši od 83 godine uzmu stvar u svoje ruke (FOTO) (VIDEO)

- Imam kostobolju i kad zaboli - malo mast, malo tableta, pa u radnu akciju. Dok radim, ništa me ne boli - priča najstariji akcijaš Milivoje

Jednom akcijaš, uvek akcijaš! Gradili su stadione i korito reke sa 18 i 20 godina, danas sa 65 i 83 čiste od rastinja Spomen park Šumarice. Oni su Klub akcijaša i volontera Kragujevca i u misiji su da očuvaju akcijaški duh i nauče mlade koliko volonterskim radom mogu da postignu u svojoj sredini.

Deca zemunskog vrtića nisu imala gde da se igraju, pa su roditelji odlučili to da promene i uradili predivnu stvar (FOTO)

U Šumarice stižu "kecom", "jugom" i "fićom", a kako bi drugačije akcijaši Kragujevčani. Razvijaju zastavu kluba, navlače rukavice, uzimaju alat i kreću na posao. Ovde se zna ko pravi plan, a zna se i kada se radi, a kada odmara. Tek su zaurlale testere i trimeri, a vremešni akcijaši već vuku šiblje na gomilu. Najorniji je Milivoje Milovanović sa svoje 83 godine, najstariji u grupi.

- Nije mi bilo ni 18 kada sam prvi put učestvovao na radnoj akciji, jedva me je komandant radne brigade primio. Bilo je to 1955. godine kada smo gradili ovaj put što prolazi kroz Spomen park Šumarice. Kada sam bio vojnik, samo tri dana odmora sam iskoristio, ostalo sam proveo na akciji, proširivalo se korito reke Lepenice. I evo sada sa 83, imam kostobolju i kad zaboli - malo mast, malo tableta, pa u radnu akciju. Dok radim, ništa me ne boli, od kreveta bežim ko đavo od krsta - kaže Milovanović koji je i upravnik svoje zgrade.

On objašnjava da mu je najveća želja da akcije Kluba ne budu više penzionerske, nego omladinske. A omladina nam je dobra, samo moramo na delima da im pokažemo kako se radi, ne samo da im pričamo, zaključuje Milovanović.

Branislav Bjelopavlić (65), komandant gradilišta - traser, kaže da je prosek godina sadašnjih akcijaša oko 60.

MLADI SE ODLIČNO POKAZALI

- Udruženje smo osnovali prvog aprila 2017. na Dan omladinskih radnih akcija, najpre s namerom da obnovimo akcijaški duh, družimo se i evociramo uspomene. Nije mnogo trebalo da krenemo u akciju. Nama jeste cilj da pomognemo svojim radom zajednici, ali prvenstveno nam je ideja da pokažemo mladima koliko mogu da učine volonterskim radom i da se za to vreme druže. Svoje aktivnosti promovišemo po osnovnim i srednjim školama i fakultetima. Mladi su nam već pomagali, odlično su se pokazali - kaže Bjelopavlić.

Klub akcijaša i volontera Kragujevca radio je na sređivanju dvorišta i ograde u školi za decu oštećenog sluha "Vukašin Marković".

U akciji je bilo 180 akcijaša i roditelja dece. U selu Opornica su uredili zapušteni spomenik poginulim crvenoarmejcima. Na beloševačkom groblju su očistili divlje deponije i oterali 15 kamiona smeća. Radili su i u selu Poskurice, pa pred 21. oktobar u Šumaricama su očistili sve što javne firme nisu stigle. To je samo deo akcija.

KRAGUJEVAC, POZNATI AKCIJAŠKI GRAD

Miroslav Koprivica, predsednik Kluba akcijaša i volontera podseća da su radne akcije u Jugoslaviji postojale do 1990. godine.

- Kragujevac je bio čuven i poznat kao akcijaški grad. Tako je građena opština, pa fabrika automobila, akcijom su pravljeni stadioni, regulisan tok reke Lepenice. Samo na nivou Kragujevca bilo je 10 do 15 brigada i one su putovale i gradile širom stare Jugoslavije, najčešće tri meseca godišnje, od juna do avgusta. Fabrike su imale svoje brigade, ali i mesne zajednice, srednje škole i fakulteti. Više od 50 odsto starijih Kragujevčana bar jednom je bilo na radnoj akciji - tvrdi Koprivica.

Starih akcijaša danas je u Klubu oko 100, ali je aktivno njih oko 40. U aktivnostima im pomažu komunalna preduzeća- Zelenilo i Čistoća, fakulteti, škole, razna udruženja.

GOCA, RADA, DANA, SLAVICA...

Među akcijašima ima i dosta dama. U subotu, tokom čišćenja prostora oko spomenika V3 u Spomen parku, učestovale su Goca, Rada, Dana i Slavica.

- Jednom akcijaš, uvek akcijaš! Učestvovala sam 1972. i 1974. godine na izgradnji pruge Beograd- Bar. Danas slušam mnoge koji su ubeđeni da smo mi morali da idemo na radne akcije. Ne znam kako ne shvataju da smo želeli. Ja sam prvi put na radnoj akciji bila u 21. godini. Ko je jednom otišao, jedva je čekao da opet ide sledeće godine. Družili smo se, dolazili su nam i glumci i pevači - sumira Slavica Kujović (67) koja se seća druženja ali ne i umora sa radnih akcija.

A onda je drveće koje je bilo opkoljeno šibljem "prodisalo", a akcijaši su Kragujevčanima i bukvalno otvorili nove vidike.

Ovako je to izgledalo:

(Marija Raca)