Genijalni projekat mladih Kruševljana: Osmislili panoe kroz koje može da se vidi nekadašnji izgled Lazarevog grada
Cilj im je da naprave tri panoa na tri odabrane lokacije unutar Lazarevog grada
Ako grupa mladih entuzijasta uspe u svojoj nameri, uskoro bismo, gledajući u ruševine Lazarevog grada u Kruševcu, mogli da vidimo kako je ovo srednjevekovno zdanje izgledao u vreme kada se iz njega kretalo u Kosovski boj.
Srednjevekovna prestonica Lazareve Srbije podignuta je 1371. godine. Ratovi, erozija, zub vremena i potpuno nepoštovanje istorije doveli su do toga da je od Lazarevog grada danas ostalo vrlo malo.
Preporučujemo
Država pomaže lekarima da ostanu u Srbiji: Posao za 100 najboljih diplomaca
Godinama obećavaju elektronske dnevnike u školama, a evo kada će njihova upotreba zaista biti obavezna
Baš su zato grafički dizajner Boban Vranjanac, arhitekta Nemanja Dačić, student Medicinskog fakulteta Suzana Stojilović i fotograf Bojan Jovanović osmislili projekat "ELazar - Prozor u prošlost" koji bi nam pružao svojevrsno putovanje kroz istoriju.
Suzana Stojilović objašnjava da projekat Prozor u prošlost predstavlja vizuelno približavanje nekadašnjeg izgleda Lazarevog grada.
- Svi smo Kruševljani i želeli smo da damo pečat našem gradu i da pomognemo da se privuku turisti. Cilj nam je da napravimo tri panoa na tri odabrane lokacije unutar Lazarevog grada. Svaki pano bio bi transparentan i na njima bi se nalazio linijski prikaz nekadašnjeg izgleda Lazarevog grada. Ispod panoa bi stajao opis o tom delu tvrđave - objašnjava Stojilović.
Ona objašnjava da je najveći akcenat stavljen na Donžon kulu i da za sada imaju samo nacrte, od kojih su neki jednostavniji nego što bi bili stvarni panoi.
- Istorija nam je uvek bila apstraktna, a ovako bi mogla da bude malo opipljivija. Verujemo da projekat može da preraste svoj inicijalni pokret i da se proširi i u ostalim gradovima Srbije, jer bi sva zdanja trebalo da budu rekonstruisana kako bismo imali širu sliku, a opet sva bi zdanja trebalo da ostanu netaknuta. Ovo je pravni način za to - objašnjava ona.
Glavna gradska kula Donžon nekada je imala četiri sprata i imala je odbrambenu ulogu, posebno kao poslednji otpor neprijatelju koji je već prodro unutar zidina grada.
Danas su opstali ostaci Donžon kule kroz koju se ulazilo u grad i deo istočnog bedema koji se na nju nadovezivao. U zidovima kule i danas postoji hodnik sa stepeništem kojim se stizalo na više nivoe i izlazilo na gradske bedeme.
U središtu kompleksa nalaze se Crkva Lazarica i ostaci Kneževog dvora, sazidanog od kamena, oblutka, opeke i maltera, a raznolikost upotrebljenih materijala prava je retkost i smatra se da su ga baš zbog toga Turci, nakon osvajanja 1454. godine, nazvali Šareni grad.
U Kneževom dvoru je, prema predanju, održana čuvena "Kneževa večera” uoči Kosovskog boja.
(Gorica Avalić/g.avalic@telegraf.rs)