Srbija danas obeležava veoma važan dan, ali retko ko može da ga slavi: Čak 2.000 ljudi čeka priliku da se ponovo rodi

Neophodno je urediti zdravstveni sistem, ali nikakav napredak nije moguć ako se ne razbiju predrasude građana

Srbija danas obeležava Nacionalni dan donora, ali premalo je slavljenika. Da bi se više života spasilo neophodna je, uz predloženi zakon o transplantaciji, dobra nacionalna strategija i pre svega podizanje svesti građana, objašnjava za Telegraf pukovnik profesor doktor Đoko Maksić, načelnik Klinike za nefrologiju VMA.

Dok se čeka na poslanike da glasaju o Predlogu zakona o presađivanju ljudskih organa koji bi uradio ovo oblast, javnost je i dalje većinom nepoverljiva, pokazala je anketa "Telegrafa".

Preporučujemo

-  Nije dovoljno da bude donet samo kvalitetan zakon, već i kroz nacionalnu strategiju treba da obezbedimo dobru primenu. To znači i da moramo da imamo dovoljan broj donorskih bolnica, a to je najmanje 40, ali i dovoljan dovoljan broj obučenih anesteziologa, neurologa, neurohirurga, elektrofiziologa, koji mogu da urade dijagnostiku moždane smrti. Potrebni su i bolnički koordinatori koji će u tesnoj saradnji s regionalnim i nacionalnim koordinatorima sprovoditi sve ove potrebne radnje, uključujući razgovor sa porodicom, što je jedan od ključnih koraka u dobijanju saglasnosti za uzimanje i presađivanje organa - napominje dr Maksić i ističe značaj promocije i kampanje za transplantaciju organa, kojim bi pomogle i verske organizacije.

Zašto Srbi ne žele da doniraju organe i imaju mračne ideje? Mladen je ispričao kako su njemu spasili život i razbio sve zablude

Više od 2.000 ljudi čeka transplantaciju u našoj zemlji, a bez podizanja svesti građana i sa najboljim zakonima u ovoj oblasti, međutim, nećemo daleko dogurati.

- Ukoliko ne shvatimo potrebu da u svakom trenutku svi naši građani žele da se uključe u ovu akciju i budu potencijalni davaoci organa neće biti ni razvijenog programa transplantacije. To je većina zemalja zapadne Evrope i Amerike već odavno shvatila i tamo je broj davalaca organa i tkiva daleko veći iznad 30 donora na milion stanovnika, a u zemljama poput Španije i Hrvatske on je već na broju 40 donora na milion stanovnika - navodi on.

- Povećao se broj hroničnih kardiovaskularnih bolesti, urođenih bolesti i šećerne bolesti koje vremenom mogu da dovedu do teških bolesti i činjenica je da sve veći broj kandidata za transplantaciju organa - upozorava dr Maksić.

Od početka godine bilo je 13 donora, a urađeno je 35 transplantacija, a to još uvek daleko od broja koji bi bio potreban prema dr Maksiću: najmanje 300 transplantacija bubrega, 50 do 100 jetri i 30 do 50 transplantacija srca.

VIDEO Glaukom: Tihi kradljivac vida

(Milena Rodić/m.rodic@telegraf.rs)