Ovaj grad je balkanska Hirošima: U srcu Srbije desila se najveća eksplozija ikada viđena na ovim prostorima

Posle sloma Kraljevine Jugoslavije, nemački vojnici su svu municiju skladištili u Smederevskoj tvrđavi

Eksplozija municije i baruta u Smederevskoj tvrđavi 5. juna 1941. godine, koja je razorila Smederevo, do danas nije rasvetljena. Još se ne zna ni tačan broj žrtava, ni uzrok tragedije koju je izazvala eksplozija čiji se udarni talas kretao brzinom 5.000 metara u sekundi i imao snagu manje atomske bombe.

Bio je četvrtak, pijačni dan, dan kada su gimazijalci primali svedočanstva, a glumci Srpskog narodnog pozorišta došli po plate vozom iz Novog Sada, jer je središte Banovine dunavske bilo u Smederevu, beleži se kao jedan od najtragičnijih događaja tokom Drugog svetskog rata.

Preporučujemo

MUSTAFINA SENKA NAD BALKANOM: Srbin je trebalo da bude Tito umesto Tita, ali su ga Brozovi ljudi potkazali Gestapou (FOTO)

- Moj deda Grujica Maksimović, koji je bio sprovodnik tog tragičnog voza, dovezao je voz da bi doveo sina iz Dubone. On je bio gimnazijalac smederevske gimnazije i dolazio je po ocene - kaže Dragica Maksimović.

Posle sloma Kraljevine Jugoslavije, nemački vojnici su svu municiju skladištili u Smederevskoj tvrđavi, jer su spremali naoružanje za Istočni front. Prema nekim podacima bilo je oko 800 vagona municije i 35 vagona eksploziva. Prvo se čulo nekoliko manjih eksplozija, a onda je usledila i velika, razorna eksplozija.

- Po nekim podacima bilo je 700 ljudi u vozu, još oko tri stotine je poginulo, po drugim podacima broj žrtava ide do dve i po hiljade. Neki su leteli u Dunav, definitivno nisu svi prebrojani, ne možemo tačno da tvrdimo - navodi Nataša Radosavljević, istoričarka umetnosti.

O uzroku ove tragedije i dalje se raspravlja. Pominju se italijanski zarobljenici i engleski špijuni. Međutim, Nemačka tada nije dozvolila istraživanja, jer to nije bila dobra propaganda za Treći rajh.

- Razne su pretpostavke bile, od toga da je to bio nemar nemačkih vojnika do toga da se za tu eksploziju vezuje Mustafa Golubić koji je neposredno posle eksplozije uhapšen u Beogradu - kaže Dejan Radovanović, direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Na starom groblju u Smederevu, Dimitrije Ljotić je 1942. godine dao da se napravi spomen - kosturnica gde je zabeleženo 485 imena žrtava. Međutim, nove jugoslovenske vlasti naložile su da se podigne spomenik neposredno u bilizini Tvrđave, pa se danas ova tragedija obeležava na dva mesta.

Kasnije, sa razvojem grada, mnogi su došli u Smederevo za poslom iz svih krajeva Srbije, pa je malo Smederevaca koji su svedečenje o ovom događaju prenosili na naredne generacije.

(Telegraf.rs)