Ispovest Srbina kog su napali Albanci: Gađali su nas kamenjem na temeljima crkve koju su srušili, vratićemo se (VIDEO)
Radoslav Kizić je imao samo 4 godine kada je sa roditeljima, bratom, sestrom i babom prognan sa svog ognjišta na Kosovu i Metohiji
- Opraštam Albancu koji je bacio kamen na mene, ali ne znam hoće li mu Bog oprostiti napad na nas koji smo se molili pred hramom koga su oni srušili - kaže za Radoslav Kizić, povređeni Srbin u grupi vernika ispred porušene crkve Svete trojice u Petriču kod Peći.
Preporučujemo
Istraga Galetove likvidacije: Izrešetan po "mafijaškom receptu", moguće da je ubistvo naručeno iz Brazila
Preminuo reditelj i profesor Predrag Bajčetić: Glumci se opraštaju od njega uz najtoplije reči zahvalnosti (FOTO)
Radoslav Kizić je imao samo 4 godine kada je sa roditeljima, bratom, sestrom i babom prognan sa svog ognjišta na Kosovu i Metohiji.
- Svih ovih godina imam jaku želju da se vratim u svoje rodno mesto, u Donji Petrič. Da posetim makar svoje imanje jer kuće više nema, porušena je do temelja - kaže u izjavi za KM Novine Radoslav Kizić kome su Albanci kamenicom naneli povrede u predelu glave tokom napada na grupu Srba koji su došli da proslave hramovnu slavu.
- Nameravao sam da zajedno sa svojim komšijama presečem slavski kolač ispred crkve u kojoj sam se krstio, a da nakon toga odem u susedno selo Gornji Petrič gde se nalazi naše groblje na kome je sahranjen i moj deda Radosav, po kome sam dobio ime. To mi mnogo znači iako nisam upoznao svog dedu, jer sam rođen tri meseca posle njegove smrti - istakao je ovaj hrabri mladić.
- Stigli smo do porušene crkve, sa mnom je bila i moja majka Snežana, brat Nemanja i moja baba Leposava. Kada je počela molitva, moje komšije Albanci kojima ja ništa nisam skrivio, jer sam bio mali kada su nas proterali iz kuće juna 1999. godine, pogodili su me kamenom u glavu. Udarac me je oborio na zemlju. Povrede koje su nanete meni i mom bratu ostaće kao ružno sećanje na naš prvi dolazak u rodno mesto posle 1999. godine - konstatuje naš sagovornik.
- Psovali su nas, vikali razne ružne reči i nazivali nas svakakvim imenima. Baš su nas žestoko gađali kamenjem. Sada se osećam poraženo jer je mnogo teško da ne možeš da dođeš u mesto u kome si rođen, gde si naučio prve korake, izgovorio prve reči... Ali ne prihvatam da ovo ostane na tome. Tamo je moja zemlja i ja ću se truditi da se tamo i vratim. Sledeće godine će nas biti još više. Da dokažemo da nismo manjina i da se ne plašimo - kaže Radosav.
I ovaj put su prognani Srbi, od kojih niko Albancima nije učinio bilo kakvo zlo, izloženi opasnosti, poniženju, ružnim rečima i uvredama iako su došli samo na nekoliko sati, čak ne ni na jedan dan. To mnogo govori o uslovima života i učinku Briselskog sporazuma kojim je vlast Albancima, prema rečima bivšeg i sadašnjeg predsednika Srbije "dala sve što su tražili".
Prisutni Srbi su kamerom telefona zabeležili trenutak ovog užasa:
Radosav veruje da će Kosovo i Metohiji biti odbranjeni i sačuvani, da otimačina srpske zemlje koju je sprovela Međunarodna zajednica neće moći da bude legalizovana i da će on i ostali prognani Srbi moći da se vrate na svoju zemlju.
Hram Svete Trojice u Petriču kod Peći gde su prognani Srbi nameravali da proslave hramovnu slavu. Porušen je u dva navrata miniranjem, tokom juna 1999.
Na kraju Radosav je želeo da istakne da on oprašta Albancu, njegovom komšiji koji je na njega bacio kamen. Ali da ostavlja jedinom Bogu to da li će Albancu oprostiti napad na Srbe koji su se molili na svetoj zemlji, pred ruševinama hrama Svete Trojice koga su ti isti Albanci minirali u dva navrata 1999. godine i porušili do temelja.
VIDEO Evo šta je rekao Srbin koga su napali Albanci:
(Telegraf.rs/kmnovine)