Krpelji nisu najveći problem, u travi vreba još mnogo opasnih stvari zbog kojih su Domovi zdravlja ovih dana puni
Piknik i zabava na zelenim površinama mogu se završiti odlaskom kod lekara
Boravak na zelenim površinama može da bude vrlo opasan i za ljude, ne samo za njihove ljubimce, objašnjava doktorka Nada Macura ua "Telegraf.rs".
- Najviše se u domovima zdravlja u ovom periodu obraćaju za pomoć zbog krpelja. Najviše vikendom, verovatno zbog porodičnog izleta. Krpelja ne treba vaditi sam, naročito ako je duboko zariven, već prepustiti lekaru. Ukoliko su osetljiva mesta u pitanju, poput kapaka i genitalnih organa, treba biti naročito oprezan. Lajamska bolest može da bude ozbiljno oboljenje i kod dece i kod odraslih - napominje dr Macura.
Ukoliko ste ipak daleko od bolnice, nađite kratku pincetu, nemojte da koristite nikakva hemijska sredstva, savetuje. Zahvatite krpelja što više ka koži i okrećite suprotno od kazaljke na satu.
- Tu su i ujedi drugi insekata koji "patroliraju" po travi. Ukoliko ujede zolja ili pčela trebalo bi izvaditi žaoku. Ukoliko je pčela, preko tanke, pamučne krpe treba staviti led, ako je u blizini neki izvor, ako ne, može poslužiti i neki tupi nož čijom površinom možete hladiti što više i posle staviti neki antihistaminik krem. U slučaju više ujeda osa, ujeda u glavu, treba odmah otići lekaru jer je brza alergijska manifestacija - navodi ona.
Mada su vlasnicima pasa poznate i druge nevolje sa livada, poput problema sa vađenjem popinog praseta iz uha četvronožnog prijatelja ili njegovog zarivanja u šapu zbog kojih može uslediti i operacija, i za čoveka je preporučljiv oprez.
- Ne treba dirati korove i prolaziti kroz nepokošenu travu. Neće se ljudima zariti popino prase, eventualno je moguće trn od ruže, trnovitog drveća. Ali, svaka ubodna rana podložna je tome da treba da se primi antitetanus. Sve ogrebotine i oguljotine, gde ima zemlje, pogotovu na selu treba obratiti pažnju - navodi dr Macura.
(telegraf.rs/M.Ro.)