Gde je granica između dečjeg nestašluka i povređivanja?

- Deca kad se igraju uvek postoji jedan stepen sadizma i odigravaju nešto što su videli ili čuli, ili videli na filmu, televiziji - kaže dr Oliver Vidojević

Vršnjačko nasilje izbije u prvi plan tek kada se na društvenim mrežama pojavi snimak u kojem grupa dece fizički maltretira druga, a situacija u kojima dete može da se oseća loše zbog vršnjaka, naročito u igri, kada se iz zadirkivanja lako sklizne u plač, je mnogo.

Imam 12 godina i mogu da ubijem, silujem, opljačkam i niko mi ne može ništa: Vršnjačko nasilje dostiglo vrhunac

Preporučujemo

Za neke zvono nije vreme za druženje i igru. Naročito kada na odmoru grupa dece šamara svoju drugaricu iz odeljenja.

Da li je nasilje ako, iz šale, vežeš svoju drugaricu za stolicu, plašeći je da bi mogla da je povrediš?

- Deca kad se igraju uvek postoji jedan stepen sadizma i odigravaju nešto što su videli ili čuli, ili videli na filmu, televiziji, ali samo postojanje dileme i momenat u kojem se razmisli – aha, da li je ovo dobro ili nije, da li će nju to uplašiti ili neće, govori da nije bila želja u uživanju u strahu ili mučenju drugoga - kaže dr Oliver Vidojević, psihijatar i psihoterapeut za decu i adolescente.

Granica između dobronamerne šale i nasilja je tanka. Gurkanje sa dobrim drugom može da se završi ozbiljnom povredom. Neki dečak može da pokuša da skrene pažnju na sebe tako što će simpatiju povući za kosu. A nju to može da uvredi.

- Na primer, ja sam to ponekad radio i to nije nasilje dok se šalimo, ali ako njoj to počne da smeta, najbolje je da prestanemo - kaže četrnaestogodišnji Marko.

- To je pitanje kako shvata gest i onaj ko ga čini i onaj ko ga prima. Tu je jako bitno da ako devojčica kaže nemoj da mi priđeš, a nipošto da me vučeš za kosu i da to bude jasna odrednica da je to nešto što ne prija i da ta devojčica zna da to ne mora da trpi - rekao je dr Vidojević za RTS.

A ono što nekome ne prija mora odmah da prestane. Te veštine komunikacije deca ne mogu da razviju bez pomoći odraslih.

- Ako s njim razgovarate, ako mu objasnite razlog, ako mu objasnite zašto je to važno zbog njega, zašto je to važno zbog drugih, na koji način može ugroziti druge, koje su posledice toga, i ako tu uspostavite neka zajednička pravila, to je najbolja osnova - kaže Vesna Dejanović, koordinatorka programa dečje zaštite Unicefa.

Nametnuta pravila najčešće se krše. Zato je bolje da granicu koja se ne sme preći iscrtate zajedno.

- Moguće je kroz igru, upravo postoje razne vrste pedagoških situacija. Kada se igraju i dođe do sukoba, onda se njima objašnjava da li su prešli granicu ili ne -  kaže specijalista pedagogije Slobodan Malušić.

Ponekad i dete samo može da odredi granicu. Kada u očima svog druga ili drugarice primeti strah, to je znak da je igra završena i da treba da se izvini. U suprotnom, to više ne bi bila igra.

VIDEO Deca uz pomoć pištolja opljačkala druga:

(Telegraf.rs)