Ovde je nekada lovio despot Stefan Lazarević sa svojim dresiranim pticama. Resavski region vekovima je čuven po bogatim rekama i šumama

Tu su i izletišta i istorijski spomenici

Bogatstvo predela i netaknuta priroda čine Resavski region jednim od najlepših u Srbiji. Za prelepe pejzaže vezane su bogata flora i fauna, a samim tim je i lov jako razvijen i popularan.

U ovom rudniku još radi parna mašina iz 1872. godine: I danas bezbedno spušta rudare u jamu (FOTO)

Preporučujemo

Lov na ovim prostorima ima dugu i bogatu tradiciju. Konstantin Filozof je još u srednjem veku zabeležio da je despot Stefan Lazarević sa dresiranim pticama i kragujima lovio na ovim prostorima. Šumoviti tereni prošarani pašnjacima i sa puno izvora bistre vode pružaju odlične uslove za sve vrste divljači. Naravno, kao i u svemu drugom i ovde je najbitnija umerenost, redovna evidencija brojnosti kao i mnoge druge mere zaštite jednog takvog prirodnog bogatstva. Još 1887. kada je osnovan prvi zvanični lovački klub u Srbiji sa sedištem u Kragujevcu doneta je odluka da se na teritoriji resavskog okruga uvedu nove mere zaštite povodom nekontrolisanog odstrela divljači.

Pored idealnih lovnih uslova ovaj kraj poseduje i nekoliko poznatih istorijskih znamenitosti kao i više desetina turističkih izletišta. Iz godine u godinu raste interesovanje lovaca iz drugih lovnih oblasti za resavski region, pa čak i lovaca iz inostranstva, povodom čega se planira novi poduhvat na razvoju lovnog turizma, piše Opanak.net.

Despotovačko lovište obuhvata površinu od 28.788 hektara na kojoj se gaje autohtone vrste divljači.

Pernate: fazan, jarebica, prepelica, divlja plovka, divlja guska, golub grivnjaš;

Sitna divljač: zec, jazavac, divlja mačka;

Krupnija divljač: divlja svinja, jelen, srndać, vuk, lisica.

IDEALNO ZA RIBOLOV

Krećući se od izvora ka ušću reke Resave, primećuje se da se širina, čistoća kao i hemizam reke više puta menjaju. U gornjem toku reke u podnožju planine Beljanice voda je jako hladna i brza. Ispravna je za piće. Ovakvi uslovi su idealna sredina za život rečne pastrmke. Reka je bogata i crnom mrenom (krkusa) kao i beovicom.

Tok reke nastavlja kroz selo Strmosten gde se širi i usporava. Sastav dna je peskovit, pa je i voda mutnija. Od riba pored pastrmke, mrene i beovice ima i klena.

Reka nastavlja tok kroz Stenjevac, Dvorište, Despotovac, Milivu, Plažane, Medveđu..., pa do Svilajnca gde se uliva u Veliku Moravu.

Od Despotovca do Svilajnca uslovi za pastrmku nisu više tako povoljni, ali su zato zastupljenije klen, bela mrena, crna mrena, skobalj, beovica, muljaš (govedarac) i prugasta beovica.

Od Despotovca do Svilajnca dno reke je muljevito, što naročito odgovara mreni koje tu ima u izobilju. Tu voda ima mnogo više pritoka i nije dobra za piće. U donjem toku reke voda usporava što je uslov za život većih primeraka mrene i klena, kao i skobalja.

U selu Lukovica kod Svilajnca postoji brana napravljena u cilju sprečavanja prolaska krupnijih vrsta ribe kako bi se zaštitila mlad sitnijih resavskih riba.

Još jedna pogodnost za ribolov na Resavi je da se u delu od ušća u Moravu pa do sela Lukovica mogu loviti skoro sve vrste koje se nalaze u Velikoj Moravi.

(Telegraf.rs/Opanak.net)