Predivno magare je poslednji čuvar sela i graničar: Nekada su služili za šverc, a sada ga gazda ne bi menjao ni za jedan džip (FOTO)

Pored magareta, Drage koji živi sam, ima pse i ovce, od kojih se ne odvaja

Na krajnjem jugu Srbije u dolini Pčinje ostaju i opstaju samo oni najizdržljiviji i najuporniji, a među njima je i Drage Veličković, meštanin sela Starac u bujanovačkoj opštini, koji ima neobičnog ljubimca u svom dvorištu.

Drage je jedan od malobrojnih meštana mahale Čivčije, koja je uz samu granicu sa Makedonijom, a svoje magare, kako kaže ne bi menjao ni za jedan džip ili motor.

Život u ovom selu nije ni malo lak, posna zemlja, mediteransko rastinje, šuma, stene i strmine, ne pružaju mnogo za život, pa su se ljudi iz ovog kraja uglavnom odselili još šezdesetih godina prošlog veka.

Magaricu Maru je Prokuplje čekalo 30 godina! Obožavaju je deca, a vlasnik Milan je nesebično deli i sa komšijama (FOTO)

Uz to, jedini put do sela vodi iz Makedonije, pa preko Pčinje, na kojoj nema mosta, pa žitelji reku gaze ili je prelaze traktorima kad je to moguće, a kada nije, kilometrima idu zaobilaznim putem prelazeću granicu Srbije i Makedonije nekoliko puta.

U ovakvom okruženju opstaju samo najizdržljivije životinje, a među njima je i Veličkovićevo magare, koje je simbol sela i često puta jedini spas za ljude koji ovde žive.

- On je jedno pitomo i plemenito stvorenje, koje uopšte nije zahtevno i može da opstane sa malo hrane i vode - kaže Drage Veličković.

Sa druge strane napore koje može da izdrži i kuda sve može da prođe su za svako divljenje.

- Može da gazi vodu sa teretom na leđima, da prolazi putanjama uz brdo, noseći drva, da ide kroz sneg, čak i tamo gde i savremene terenske mašine ne bi mogle da prođu, a takva je čitava dolina Pčinje i naša mahala - priča Drage.

Magarci na prvi pogled deluju sporo i tromo, ali za razliku od konja mogu lakše da se kreću kamenitim i nepristupačnim terenom.

Pored magareta, Drage koji živi sam, ima pse i ovce, od kojih se ne odvaja.

Drage Veličković priča kako su većini meštana njive i livade u susednoj Makedoniji, te da su zbog nepostojanja mosta i puta, prestali da čuvaju krave i ostalu krupniju stoku, jer ne mogu da im preteraju preko reke seno iIi hranu.

- Mogu da kažem da magarci uopšte nisu glupe životinje, kako su predstavljeni u basnama i pričama, pre bih rekao da su veoma trpeljivi. Oni su društvene životinje, prave maze, žive duže od konja i manje su zahtevni za čuvanje. Magare nije zahtevno i može da opstane i sa ono malo trave i rastinja kojih ima sa desne strane reke, gde je naše selo - ukazuje Drage do rukom gladi grubu sivu dlaku svog magarca.

Devedesetih godina prošlog veka u dolini Pčinje bilo je mnogo više magaraca i sa srpske i sa makedonske granice.

Oni su tada bili izvor prihoda ovdašnjim ljudima jer su ih mnogi koristili za šverc.

Pojedini meštani su znali da magarce devedesetih, u vreme sankcija pod kojima je bila SRJ, natovare sa više ili manje robe i da ih same u noć pošalju kroz šumu iz jedne u drugu državu, gde su ih sa druge strane čekali šverceri koji su preuzimali pošiljku.

Takvog šverca u ovom delu granice više nema, ali nema ni magaraca.

Ovaj u mahali Čivčije je jedan od poslednjih, sada više kućni ljubimac, nakon više godina mukotrpnog rada.

- Budi nas svojim njakanjem, kad naiđe neko on se isto oglasi, kad primeti neku životinju, takođe njače. Ma pravi graničar i čuvar sela - dodaje Drage Veličković.

VIDEO: Kamena gora - najlepše selo Srbije

(Slađana Tasić)