Istražujemo najveći mit u Srbiji: Da li osiromašeni uranijum izaziva rak i preti li nam epidemija malignih bolesti? (TABELA)

Broj obolelih od malignih tumora na godišnjem nivou povećan za oko 7.000, a umrlih za oko 5.000 u odnosu na period pre 15 godina

Ni 19 godina od NATO bombardovanja nije utvrđeno koliko je tačno projektila ispaljeno na našu zemlju, a ni kakve su posledice bombardovanja po zdravlje stanovništva. Dok nas jedni upozoravaju da nam preti epidemija raka, drugi tvrde da osiromašeni uranijum nije nešto čega treba da se plašimo. Kome poverovati?

Ako verujemo NATO izveštaju, na Srbiju je 1999. godine izručena 31.000 projektila sa osiromašenim uranijumom. Prema podacima Vojske Jugoslavije bilo ih je znatno više.

Preporučujemo

Celo beogradsko naselje pokosio rak: Straževica umire od posledica NATO bombi

Sada je već pitanje dana kada će Srbija dobiti Komisiju koja će istražiti kakve posledice je NATO bombardovanje 1999. godine ostavilo po zdravlje ljudi i životnu sredinu, a prema sadašnjim najavama, prvi izveštaj te komisije trebalo bi da stigne 2020. godine. Dok naša zemlja ne zauzme jasan i jedinstven stav po pitanju zdravstvenih posledica NATO agresije, ostaje nam da verujemo stručnjacima.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" u Srbiji je 2001. godine od raka obolelo 30.744 ljudi, dok je 2015. godine bilo 38.066 obolelih. Od malignuh tumora svih vrsta 2001. godine umrlo je 16.776 ljudi, dok je 2015. godine brojka dostigla 21.865 ljudi.

Ali, da li ovo povećanje ima veze sa osiromašenim uranijumom?

Neurohirurg dr Danica Grujičić ne sumnja uopšte da osiromašeni uranijum predstavlja višestruki rizik po zdravlje ljudi.

- Udisanje uranijumske prašine dovodi do pojave malignih bolesti. To se ne dešava odmah, za taj proces je neophodno vreme. Za sistemske malignitete poput leukemije i limfoma potrebno je da prođe od pet do deset godina, dok je za pojavu solidnih malignih tumora kao što su karcinomi pluća ili debelog creva, potrebno od 15 do 20 godina - objašnjava dr Grujičić.

Ona napominje da je, pored osiromašenog uranijuma, za zdravlje pogubno i hemijsko zagađenje do kog je došlo tokom bombardovanja zbog gađanja brojnih hemijskih, naftnih i elektropostrojenja koja inače ne bi smela da buu gađana, baš zbog opasnosti od izbijanja velike katastrofe.

Jer, tokom bombardovanja je uništeno 78 industrijskih i 45 energetskih postrojenja i ispušteno na hiljade tona kancerogenih, mutagenih i toksičnih hemikalija. I to nije sve. Oko 150.000 tona nafte i derivata je zapaljeno, a više od 20.000 zgrada srušeno.

Sa dr Grujičić se slaže i poznati onkolog i predsednik Društa za borbu protiv raka dr Slobodan Čikarić koji objašnjava da je broj obolelih od malignih tumora na na godišnjem nivou povećan za oko 7.000, a broj umrlih za oko 5.000 u odnosu na period pre 15 godina.

- Osiromašeni uranijum je supstanca koja može da izazove mutacije gena i zdravu ćeliju pretvori u malignu. Zbog direktnog uticaja osiromašenog uranijuma iz NATO bombi u Srbiji je od karcinoma obolelo 30.000 ljudi, a umrlo blizu 18.000.

Čikarić kaže da bi bilo manje opasno da je osiromašeni uranijum pao na Srbiju u jednom komadu.

- Problem je što je 15 tona uranijuma 238 pretvoreno u prašinu koju je vetar raznosio po celoj Srbiji, pa je on stizao do drugih gradova, opština i farmi i na taj način ušao u lanac ishrane - kaže dr Čikarić.

Ipak, ima i onih koji, kao dr Zoran Radovanović, epidemiolog i predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, smatraju da u našoj zemlji zapravo nema epidemije malignih tumora i da osiromašeni uranijum ne predstavlja opasnost!

- Osiromašeni uranijum, kojim su bombardovane neke lokacije na jugu Srbije, ne izaziva tumore. Bez obzira da li govorimo o osiromašenom, ili prirodnom uranijumu, on je toksičan hemijski element sa minimalnom radioaktivnošću. Štetni efekti uranijuma prevashodno se vezuju za prodor gelera u telo ili za boravak u krugu od nekoliko desetina metara oko eksplozije, uz udisanje tom prilikom nastalih čestica i para. Bombardovanje municijom sa osiromašenim uranijumom minimalno, obično za manje od pet odsto, povećava ukupnu radioaktivnost - smatra dr Radovanović.

On ističe da čestice koje emituje uranijum ne mogu da prodru kroz list papira, pa samim tim ni kroz površinski sloj kože, dok 99,5 odsto ovog elementa samo prođe kroz naša creva u neizmenjenom obliku.

- Naša zemlja ima jednu od najstarijih populacija u svetu i to je razlog zbog kog se nalazi u vrhu po smrtnosti od karcinoma - objašnjava dr Radovanović.

Dr Radanović je u više navrata u korist uranijuma isticao da on ima široku primenu u svakodnevnom životu. Tako se uranijum koristi u izradi fotografija, u stomatologiji za pojačanje sjaja zuba, a i svaki Boing 747-100 je do nedavno imao tonu uranijuma, što je, tvrdi doktor, više nego što je ukupno bačeno na Centralnu Srbiju 1999.

Zagovornici minimalizovanja uticaja osiromašenog uranijuma kao argument navode i to što je na područje Kosova i Metohije bačeno "samo" 15 tona ovog teškog metala, dok je na Irak bačeno 54 tone, a na Siriju i duplo više.

Ipak, konce im malo mrse iskustva italijanskih vojnika koji su tokom rata bili stacionirani na KiM.  Domeniko Leđero, zastupnik 7.000 italijanskih vojnika koji su boraveći u sastavu KFOR-a na kontaminiranom terenu na Kosovu i Metohiji dobili teške oblike karcinoma, dokazao je da je NATO još 1994. godine znao da osiromašeni uranijum izaziva rak, ali je uprkos tome, svesno i namerno, njime punio bombe kojima je gađao Srbiju pet godina kasnije.

Od 3.000 italijanskih vojnika koji su posle 1999. godine bili na Kosovu od raka je umrlo njih 350. Više stotina porodica italijanskih vojnika koji su preminuli od najtežih bolesti se sudi sa italijanskom državom i traži odštetu, a u šest je sud već dokazao direktnu vezu između obolevanja vojnika i njihovog izlaganja osiromašenom uranijumu iz bombi bačenih na Srbiju.

(Gorica Avalić/g.avalic@telegraf.rs)