"Ne dao Bog da se ovo ponovi": Aleksandar je ostavio svoju porodicu da bi pomagao drugima, a nije ni slutio da su u kobnom čamcu (VIDEO)

- Onaj ko voli Obrenovac voli ga i pre i posle poplave - zaključio je Aleksandar

- Idemo čamcem kroz onu vodurinu i razmišljamo o najmilijima. Ne znamo da li su bezbedni, a mi odnosimo hranu ljudima koji neće da se evakuišu. Ne dao Bog da se ovo ponovi - započeo je svoju ispovest čovek velikog srca Aleksandar Belić, koji je tokom poplava u Obrenovcu imao najteži zadatak - da ostavi porodicu i pomaže drugima.

Preporučujemo

Trudna Daliborka je pre 4 godine gledala kako voda juri ka njenoj kući i strahovala da li su joj deca živa. I dan-danas plače (VIDEO)

Pre četiri godine bio je u jednoj zgradi u Obrenovcu u kojoj je živeo sa porodicom. Čekali su evakuaciju dva dana. Njegova supruga i četvorogodišnji sin seli su u čamac i otišli, a on je ostao kako bi pomogao ostalima.

- Kasnije sam saznao da je moja porodica mogla da nastrada jer je čamac u kom su bili zakačio neku sajlu. Srećom, spasioci su uspeli da im pomognu. Supruga je teško podnela tu situaciju, a sin je imao samo četiri godine i njemu je sve to bilo smešno. Sreća u nesreći. Seća se poplave, ali nema nikakve traume - dodao je Aleksandar.

U trenutku kada je bio zarobljen u stanu sa porodicom, preplavio ga je neki čudni osećaj, pravi nagon za preživljavanje.

- Zaboravio sam na sebe i hteo sam da pružim porodici bar najosnovnije. Brinuo sam o svojim bližnjima, razmišljao sam kako su oni prošli, da li su uspeli da se izvuku. Nismo mogli da komuniciramo jer su veze bile prekinute. Ipak, nisam želeo da očajavam. Nesreća je naišla, ali sam razmišljao o tome kako ćemo dalje - dodao je on.

Kada je voda krenula da navire, porodica Belić bila je u prizemlju. Uspeli su da pobegnu kod komšije koji stanuje na drugom spratu.

S obzirom na to da je pomagao u izvlačenju ljudi, Aleksandar se svega nagledao. Ipak, najteže su mu pale dve situacije.

- Ljudi nisu želeli da napuštaju stanove, pa su se organizovali i uz pomoć konopca zakačili džak koji su spuštali niz zgradu, a mi smo im čamcima dovlačili hranu. Ono što će mi zauvek ostati u sećanju je i situacija kada smo morali hitno da odnesemo hranu bebama koje su bile na drugom kraju. Na svu sreću, cela akcija je uspešno odrađena - istakao je on.

Aleksandar ističe da je uvek lepše kad se nešto novo uradi i sredi u gradu, ali on smatra da Obrenovac čine ljudi.

- Što su ljudi bolji onda je i grad lepši, a građevina je samo građevina. Onaj ko voli Obrenovac voli ga i pre i posle poplave - zaklučio je on.

(Kristina Bezbradica / Marko Pantić)