Trudna Daliborka je pre 4 godine gledala kako voda juri ka njenoj kući i strahovala da li su joj deca živa. I dan-danas plače (VIDEO)

Kada se sretnu Obrenovčani, svaki njihov razgovor završi se pričom o poplavi

Tog 16. maja 2014. vreme je stalo za celu Srbiju! Poplavljeni smo, ljudi su zarobljeni u svojim kućama i gledaju kako im voda odnosi sve što su stekli i stvorili. Daliborka Delibašić nije znala gde su joj deca u tom trenutku. Helikopteri su sletali, ali oni nisu bili unutra. Iščekivanje ju je izluđivalo! Suze su se slivale niz njeno lice dok se prisećala tih bolnih trenutaka. Ovo je njena ispovest.

Preporučujemo

Pre 4 godine Obrenovac je uništila poplava, a Miroslav Mlinar je spasio mnoge živote: Njegovo lice ljudi nikada neće zaboraviti (FOTO) (VIDEO)

- Ne volim da se prisećam tih trenutaka, ovo je previše bolno za mene. Sad mi je malo i krivo što sam pristala na ovaj intervju, jer želim da zaboravim te ružne detalje - rekla je novinarka Daliborka vidno potresena.

Kada se sretnu Obrenovčani svaki njihov razgovor završi se pričom o poplavi. Postoje trenuci koji će im ostati u sećanju do kraja života.

- U trenutku evakuacije suprug i ja nismo znali gde su nam deca, jer prethodnu noć nisu proveli sa nama nego su bili kod tetke. Helikopteri koji su dovozili decu iz naselja Sava su sletali, ali naše dece nije bilo. Sleće jedan, sleće drugi, treći, a njih nema. Sedim na betonu i svet mi se ruši. Pojavljuju se ćerka i sin i u tom trenutku sve staje. Svaki put kada se setim toga meni oči zasuze, ali tada je zapravo prestala svaka briga jer mi je bilo najbitnije da smo svi tu i da smo zdravi - istakla je Daliborka.

Kako kaže, sve vreme je bila sigurna da su joj deca bezbedna. Smatrala je da je postupila ispravno što ih je odvela kod svojih bližnjih, jer nije bila sigurna da li će voda dopreti do njihovog sprata.

Daliborka je tog 16. maja bila trudna, pa su i mučnine bile česte.

- Radila sam tog dana i pokušavali smo da saznamo što više informacija. Nastavila sam i od kuće da radim, a sin mi je pomagao. Suprug je uveče otišao do Save i rekao mi da slobodno mogu mirno da spavam i da je sve pod kontrolom. Sutradan je krenulo ludilo! Budim se oko 5 sati kako bih se spremila za posao, a iz Obrenovca ne može da se izađe. Komšije su stajale ispred kuće i govorili su: "Neće poplaviti, neće. To se ovde nije desilo!" Ulazim u našu ulicu i vidim vodu koja dolazi iz potpuno suprotnog pravca. Tog trenutka kada voda ulazi u kuću, nesvesno uzimam peškir i pokušavam da pokupim tu vodu i iscedim je u kadu - priča Daliborka.

Kaže da je najstrašnije bilo vratiti se u Obrenovac nakon deset dana.

- Suprug je svakog dana dolazio ovde i obilazio kuću. Bila sam ponosna na njega, trudo se da izvadi sve te stvari iz stana kako njegovi roditelji ne bi videli to zlo. Smeće je bilo rasuto na sve strane, smrad, prolazimo ulicom u kojoj se ne čuje dečiji žamor. Kasnije javljaju da će doći do novog talasa. U tom trenutku sam u Beogradu, zovem supruga, paničim i vičem mu da izlazi odatle, to su zaista strašne stvari - ističe Daliborka.

Njena ćerkica je dobila traumu nakon poplave. Kad god bi pala kiša ona bi počela da plače i da viče kako će opet sve da poplavi. Ipak, mala Sofija je sada dobro i prevazišla je taj strah.

(Kristina Bezbradica/Marko Pantić)