Koje životinje je zabranjeno držati kao kućne ljubimce u Srbiji i kakve su kazne za to?
Spisak "zabranjenih" životinja nimalo nije kratak
Vučica Coka koja je uhvaćena u beogradskom naselju Mirijevo, pa potom zbrinuta u beogradskom Zoološkom vrtu, ponovo je pokrenula večito pitanje - koje životinje smemo, a koje ne smemo da držimo kao kućne ljubimce.
Svi koji su mislili da bilo koju životinju mogu da drže kao kućnog ljubimca, prevarili su se jer postoje vrste za čije zatočeništvo su propisane visoke kazne i oduzimanje životinje.
Iako je vučicu Zoku život u porodičnom okruženju pripitomio, zakon je vrlo striktan i jasan - vuk ne može da se čuva kao običan ljubimac, a svako ko to uradi biće kažnjen novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.
Ako neko želi da drži egzotične i divlje životinje za to mu je potrebna dozvola Ministarstva poljoprivrede i životne sredine.
- Životinje za koje postoji zabrana držanja u zatočeništvu, to nije moguće. One mogu biti samo u zoološkim vrtovima, prihvatilištima i naučnim ustanovama - propisuje zakon.
Spisak "zabranjenih" životinja, nimalo nije kratak.
Tu su beli zec, ježevi, majmuni, rakuni, morž, slepi miševi, smukovi, kobre, mambe, morske zmije, ljutice, zvečarke, pitoni. Zabranjeni su i sve vrste morskih kornjača, žabe, hobotnice, puževi, pauci i škorpije.
Zabranjeno je držati i tigra, pumu, risa, lava, polarnu lisicu, velikog kengura, tasmanijskog đavola, džinovskog mravojeda, hijene, medvede, male pande, morskog lava, foke, kitove, delfine, slonove, kamile, irvase, žirafe, nilske konje, krokodile, aligatore, guštere...
Tačnije, oni koji žele da ih drže mogu da dobiju specijalnu dozvolu, ali da bi je dobili moraju da dokažu da za to imaju uslove, a traže se:
- prostor koji zadovoljava njihove potrebe u pogledu kretanja i fizičke aktivnosti
- prostor koji u zavisnosti od vrste omogućava penjanje, kopanje, odmor i sakrivanje, odnosno kupanje i ronjenje
- kontakt sa životinjama iste vrste, ako je to svojstveno vrsti
- odgovarajući klimatski uslovi
- i svi drugi uslovi koji odgovaraju vrsti, rasi, polu, starosti, fizičkim i biološkim osobinama, osobinama u ponašanju i zdravstvenom stanju životinja.
- Vlasnik zaštićenih divljih životinja obavezan je da osigura da ne pobegnu u prirodu i odgovoran je za štetu koju te životinje prouzrokuju ako pobegnu.
VIDEO Psi jedu sa gazdaricom u krevetu:
(Gorica Avalić/g.avalic@telegraf.rs)