Naš lekar, a najbolji u Americi: U Srbiji će se tek rađati deca sa anomalijama, roboti sve više učestvuju u operacijama (FOTO)

Mikrohirurg Milan Stevanović se proslavio u Americi, svoju zemlju ne zaboravlja, a otkriva nam tajne čudesnih operacija novog doba

U godinama u kojima su prišivanje odsečenih prstiju, ušivanje najsitnijih krvnih sudova i rekonstrukcija jednjaka uz pomoć tankog creva bili na nivou naučne fantastike, dr Milan Stevanović osnovao je u Srbiji odeljenje za mikrohirurgiju. Od te 1984. godine do danas, dr Stevanović se preselio u Los Anđeles i postao jedan od najpoznatijih svetskih stručnjaka.

Ovaj doktor nemirnog duha nije se zadovoljio samim pokretanjem odeljenja za mikrohirurgiju, pa je četiri godine kasnije otišao u humanitarnu misiju u Južnoafričku Republiku kako bi pomogao ondašnjem stanovništvu. U bolnici sa četiri hiljade kreveta trebalo je da ostane šest nedelja, a zadržao se punih šest meseci.

Preporučujemo

30 hirurga će jednog dana vršiti transplantacije ruku i nogu, a sada operišu koncem tanjim od dlake (FOTO)

Nedugo potom, 1990. godine, dr Stevanović odlazi u Los Anđeles, gde radi na najpoznatijim univerzitetima i na najboljim klinikama, a 2008. godine postaje vanredni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Iako je najveću slavu stekao u Americi, dr Stevanović nikada nije propuštao priliku da promoviše srpsku medicinu.

To je učinio i na kongresu Evropske federacije mikrohirurških udruženja koji je od 5. do 8. maja organizovao čuveni dr Marko Bumbaširević, predsednik Evropskog udruženja mikrohirurga, koji je okupio krem de la krem svetske mikrohirurgije.

• Kako su izgledali počeci mikrohirurgije u Srbiji?

Marko (dr Bumbaširević, prim. autor) i ja smo osnovali mikrohirurgiju u Srbiji. Tada smo počeli da radimo transplantacije kostiju, prstiju sa nogu na ruke, radili smo rekonstrukcije šake. Od osamdesetih godina do danas sam bio na svim svetskih kongresima, ali ovaj naš je bio na nivou najvećeg i najboljeg američkog kongresa. Zemlja koja nema veliku ekonomsku moć dovela je najveća imena sveta.

• Danas ušivate i za oko jedva vidljive krvne sudove. Kako je to moguće?

Danas možemo da ušijemo i krvne sudove od samo 300 mikrona. Da biste lakše shvatili koliki su oni, ljudska kosa ima 150 mikrona. Konac i igla koje koristimo su nekoliko puta tanji od ljudske dlake. zato je neophodna nova tehnologija koja uvećava do 50 puta.

• Da li Srbija zaostaje u domenu mikrohirurgije?

Tehnika je toliko usvršena da smo sada na nivou svake druge svetske institucije koja se bavi mikrohirurgijom. Entuzijazam mladih ljudi u Srbiji je neverovatan, što je jako važno, jer su to operacije koje traju i po 15 sati i važno je da ljudi što mlađi uđu u ovu oblast.

• Gde su danas granice mikrohirurgije?

Ova oblast medicine toliko se razvila da je ponekad meni, koji se njome bavim više od 30 godina, teško da shvatim kolike su njene mogućnosti, jer su stratosferske. Da nije tehnologije, ne bismo mogli da uradimo sve što radimo. Danas možemo da lečimo pacijente koji su ranije lečeni samo amputacijama. To znači da je u današnje vreme teško izgubiti funkciju ekstremiteta, jer su mogućnosti rekonstrukcije neverovatne. Pre 20 godina postojalo je pet mogućnosti da se nešto rekontruiše, a danas ih ima više od 50.

• Šta se danas sve "sređuje" mikrohirurgijom?

Nekada je njena glavna uloga bila u ortopediji, posebno u rekonstrukciji šake koja je posle mozga najkreativniji organ, ali se sada koristi i za rekonstrukciju lica. Poznat je primer transplantacije lica čoveka iz SAD, a zanimljivo je da su na ovom slučaju radili i lekari iz Srbije. Takođe, nekada posle operacija tumora na vratu i licu nisu mogli da se pokriju nastali defekti, sada je to nova metoda koja omogućava da izgledaju pristojno do kraja života. Takođe, počele su da se rade transplantacije cele ruke i noge, što je do nedavno bilo nezamislivo.

• Koji slučaj je na vas ostavio utisak?

Imali smo slučaj deteta koje je rođeno bez palca na ruci. Bebi je prišiven palac sa noge i to tako da može normalno da funkcioniše, da može da štipa i steže. Danas deci koja se rode sa defektima nadlaktice ili podlaktice možemo da im transplantiramo ne samo vaskularnu kost, nego i centar za rast, tako da se dužina ruke očuva sa obe strane. To znači da ruka raste kako raste dete.

• Mogu li u Srbiji da se leče anomalije kod tek rođene dece?

U Srbiji, na sreću, nismo imali toliko kongenitalnih anomalija, ali se bojim da nam posle ovih radijacija kojima smo izloženi posle bombardovanja sledi jedan dug vremenski period u kom će se ovi problemi javljati. Tako je bilo i sa Japancima koji su posle atomske bombe koja je bačena na njih imali mnogo problema. To je još jedna tragedija rata i razaranja.

• Kakva je budućnost mikrohirurgije?

U svetu je novina korišćenje robota koji preuzimaju primat u mikrohirurgiji, kardiohirurgiji, urologiji, ginekologiji. Danas je oko 20 odsto operacija u SAD radi robotima.

VIDEO: Šta su vakcine i kako one "rade"

(Gorica Avalić/g.avalic@telegraf.rs)