OVO NISTE ZNALI: U Srbiji se prodaju i GMO proizvedeni proizvodi. Ipak, imate izbor

Iako naš zakon zabranjuje uvoz proizvoda koji u sebi sadrže GMO, mi ipak uvozimo značajne količine proizvoda životinjskog porekla dobijenih GM ishranom

Kako biste reagovali ako biste znali da se u našim prodavnicama nalaze jaja, meso i mleko koji su u 90% slučajeva dobijeni od životinja svakodnevno hranjenih genetski modifikovanom (GM) stočnom hranom i sojom?

Iako naš zakon zabranjuje uvoz proizvoda koji u sebi sadrže GMO, mi ipak uvozimo značajne količine proizvoda životinjskog porekla dobijenih GM ishranom.

Kako u Srbiji zakon trenutno zabranjuje uvoz genetski modifikovanih proizvoda, ova zabrana pre svega se odnosi na uvoz genetski modifikovane soje, kukuruza i ostale stočne hrane. To znači da su sve životinje u Srbiji hranjene BEZ GMO stočnom hranom.

Kako označavanje proizvoda koji su dobijeni od životinja hranjenih GM stočnom hranom i sojom nije obavezno, potrošači u našoj zemlji ne mogu da razlikuju uvozne proizvode, dobijene od životinja koje su hranjene GMO stočnom hranom, od domaćih proizvoda nastalih od životinja koje su BEZ GMO hranjene. Upravo zato postoje dobrovoljni standardi kvaliteta koji garantuju da je proizvod BEZ GMO proizveden, tj. da u čitavom lancu u proizvodnji, počevši od ishrane životinja, preko proizvodnog procesa, nije bilo dodira sa genetski modifikovanim organizmima.

Dobrovoljna BEZ GMO sertifikacija i Dunav Soja označavanje prehrambenih potrošačima daje pravo i mogućnost izbora domaćih proizvoda od BEZ GMO hranjenih životinja, a u isto vreme pruža dodatnu vrednost i čuva BEZ GMO identitet domaćih proizvođača mesa jaja i mleka koji koriste domaću, BEZ GMO stočnu hranu i soju naših proizvođača u Srbiji.

Naša zemlja krajem prošle godine otvorila je Poglavlje 30 u pristupnim pregovorima sa EU, što znači i da se pokrenulo pitanje promene regulative koja se tiče zabrane prometa GMO. Agroekonomista Milan Prostran smatra da se pritiscima za izmenu i dopunu Zakona o zabrani gajenja i prometa GMO treba odupreti argumentima koji brane naš ekonomski interes, našu prepoznatljivost na tržištu zemalja koje uvoze naše genetski nemodifikovane proizvode, posebno soju i kukuruz.

- Naš put ka Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) je trnovit i pod stalnom ucenom mnogih članica STO, a ništa lakši neće biti ni ulazak u EU. Međutim, ukoliko podlegnemo pritiscima u vezi sa izmenom zakona o GMO, treba odmah raditi na zaštiti i promociji kvaliteta naših BEZ GMO proizvoda. Podržavam ideju da ti proizvodi nose oznaku "Dunav Soja BEZ GMO", što bi moglo da važi, kao princip i za druge proizvode (kukuruz). Dakle, koristiti sve legitimne i legalne ekonomske instrumente u zaštiti nacionalnih interesa, pogotovo u uslovima naše zabrinjavajuće niske konkurentnosti. Na kraju morate, odnosno, moramo svi da se argumentima borimo za sopstvenu poziciju na ovom surovom neoliberalnom tržištu štiteći domaće - kaže Prostran i dodaje "Koristimo iskustva zemalja EU, što nam se često preporučuje, a jedno od njih je "kupujte domaće" gde je Francuska najglasnija, kao vodeća agrarna zemlja EU koja u ukupnim fondovima hrane EU učestvuje sa preko 18%, sa osnovnim argumentom – podrška svojim farmerima i jačanje njihove konkurentnosti.

U Srbiji su od skoro sertifikovana prva jaja Dunav soja standardom i oznakom kvaliteta, a uskoro se očekuje i primena Dunav soja sertifikata na drugim proizvodima. U Evropi potrošač želi da bira i kupuje sertfikovane BEZ GMO proizvode, a to pokazuje i činjenica da prodaja sertfikokovanih i označenih Dunav Soja proizvoda raste i do 50% kako u Evropi tako i u regionu. Zahvaljujući dobrovoljnoj sertifikaciji u našoj zemlji, koju mnogi proizvođači prepoznaju kao sve važniju, i naši potrošači imaju mogućnost izbora domaćih BEZ GMO proizvedenih proizvoda.

VIDEO: Zbog specifične ishrane, ovaj sport vodi u smrt!

(Telegraf.rs/ PR)