U Šumadiji svi doteraju pšenicu i kukuruz za mlin, pa čekaju red do jutra. Tada pričaju strašne priče i dešava se susret sa onostranim (FOTO)

Vodenice su savršen izum, mehanizmi očuvani i po 300 godina, bile sastajalište i hajduka i partizana, ali lagano propadaju

Šta je to što je čovek stvorio da mu služi, a da nije ugrozilo njegovu životnu okolinu? To je vodenica. Predstavlja gotovo savršen izum. Građena je od drveta i kamena, koristi vodu kao energiju i mogla bi da egzistira još 2.000 godina, ako bi čovek imao pravilan odnos prema njoj.

Tako o vodenicama piše Milutin Dedić, slikar, istoričar umetnosti i putopisac u svojoj knjizi "Vodenica božija i đavolja". Na istu temu kragujevački Zavod za zaštitu spomenika kulture objavio je publikaciju "Vodenice Šumadije", da bi sačuvao sećanje na staro graditeljstvo.

Preporučujemo

Zaboravljeni divovi vojvođanske ravnice: Bilo ih je 854 i bile su ponos cele Srbije, a danas poslednjih 5 čuva uspomenu na njih (FOTO)

MEHANIZMI OČUVANI 300 GODINA

- Na sreću, vodenica još uvek ima dosta, ali na nesreću, većina je u vrlo lošem stanju - kaže etnolog Jelena Munjić koja je u muzeju, kući Prote Miloja Barjaktarevića u Kragujevcu, otvorila izložbu fotografija "Vodenice Šumadije".

Predstavljeno je 19 vodenica koje su sagrađene krajem 18. i tokom 19. veka u selima oko Kragujevca. Većina ih danas nije u funkciji, ali mehanizmi za mlevenje žita su uglavnom sačuvani. Uz izvesna ulaganja svaku od njih bi moglo aktivirati, kaže Jelena Munjić.

- Vodenice su svedoci tehnološkog nasleđa Srbije, zbog toga su značajne i treba ih sačuvati. S procesom industrijalizacije i raseljavanja stanovništva sa sela, prestala je i potreba za takvim načinom proizvodnje brašna. Pedesetih godina prošlog veka vodenice polako počinju da gube svoju funkciju - objašnjava etnolog.

A samo na reci Srebrenici, koja sa planine Rudnik teče put sela Stragari, nekada je bilo čak 50 vodenica.

Reč je o vodenicama u selu Ljubičevac, koje predstavljaju najznačajniju celinu sačuvanu u ovom delu Šumadije. Od nekadašnjih 50, danas je sačuvano osam. Neke od njih su imale i ulogu valjarica za valjanje sukna. Građene su u 19. veku. U osnovi su pravougaone građevine na visoko nadzidanim temeljima od kamena.

Zidovi su im građeni delom od brvana, a delom od pločastog kamena. Krovni pokrivač je uglavnom biber crep - objašnjava Jelena Munjić. Od osam sačuvanih vodenica, danas je u funkciji samo jedna - Cicićeva. Pre nekoliko godina Telegraf je posetio i na drvenim vratima vodenice i vodeničnom košu zatekao urezbarena imena kupaca i datume poseta. Neki su od pre Drugog svetskog rata.

Vodenica se pokreće lancem, začuje se zvuk čeketala, naspe kukuruz i brašno "poteče", objasnio je tada vlasnik vodenice Miroslav Cicić.

NAD VODOM, IZMEĐU DVA SVETA

Ono čemu je on tada svedočio, a potvrđuje i etnolog, je da su vodenice pre 300 godina bile i glavno mesto okupljanja. Kada mnogo seljaka dotera zapregom pšenicu i kukuruz valja sačekati red, nekada i čitavu noć. A noć je duga, taman za priče ili susret sa onostranim.

Priče o mističnim silama i onostranim bićima vezane su za svaku vodenicu. Razlog je mesto gde ona mora da bude sazidana - na rekama i potocima. Prema narodnim verovanjima, reke su zapravo prelaz između ovog i onog sveta. Kada je čovek na jednoj obali, on ne zna šta je na drugoj, mora da pređe vodu da bi stigao na drugu obalu.

To je od pamtiveka asocijacija na prelazak iz ovog u onaj svet. Zbog toga su nastala verovanja da se u vodenicama okupljaju duše onih koji su otišli s ovog, a nisu stigli na onaj svet, nisu prešli s jedne obale na drugu nego su negde između, nad vodom, u vodenici.

- Tako su nastale priče o mlinarima i meštanima koji su navodno viđali vampire, vile, samog đavola - objašnjava etnolog.

OKUPLJALE I HAJDUKE I PARTIZANE

Vodenice su bile u vlasništvu viših slojeva, crkve, bogatih seljana. Bile su pre svega proizvodni objekti, ali i sastajalište seljaka, hajduka i mesto za dogovor. Petrova vodenica u kragujevačkom naselju Grošnica bila mesto okupljanja partizana, odnosno mesto gde je komunistička partija 12. jula 1941. godine donela odluku o početku borbe protiv fašizma u Šumadiji.

U popisu iz 1867. godine zabeleženo je čak 7.125 vodenica. Današnji stručnjaci ne znaju tačan podatak koliko ih je ostalo. Zbog toge je kragujevački Zavod za zaštitu spomenika kulture i pokrenuo ediciju "Nasleđe" u okviru koje kataloški predstavlja segmente kulturnog nasleđa Šumadije i Pomoravlja. Da se ne zaboravi.

(Marija Raca)