Sutra je Đurđevdan: Ovo su najlepši običaji koji se vekovima praktikuju na ovaj praznik
Uoči Đurđevdana pletu se i venčići od đurđevskog cveća, đurđevka i mlečike i njime se kite kapije i ulazna vrata, pa zato danas obavezno ispletite jedan, jer po pravilu, venčići tu ostaju do naredne godine, kada se pletu novi
Srpska pravoslavna crkva i vernici Đurđevdan proslavljaju 6. maja, a posle božićnih, običaji koji se praktikuju za ovaj praznik su najbrojniji i najzanimljiviji.
Od davnina je poznato da se ovaj praznik uzima kao dan kad se smenjuju zima i leto, a svi smo čuli priče da su se tog dana ponovo okupljali hajduci, nakon zime provedene u skloništima.
Većina običaja koji se vezuju za ovaj praznik, odnosi se na zdravlje, plodnost, mlečnost stoke, udaju i ženidbu.
Uoči Đurđevdana pletu se i venčići od đurđevskog cveća, đurđevka i mlečike i njime se kite kapije i ulazna vrata, pa zato danas obavezno ispletite jedan, jer po pravilu, venčići tu ostaju do naredne godine, kada se pletu novi.
U nekim krajevima Srbije, ljudi odlaze na đurđevdanski uranak, gde uz posebno pripremljenu hranu i piće, ponekad ostaju i do podneva.
Na đurđevdanskim urancima mladi se kite vrbovim prućem da bi napredovali kao vrbe, zdravcem da budu zdravi, koprivom koja treba da opeče bolest i selenom da bi im duša mirisala.
Kupanje i umivanje đurđevdanskom vodom, kojoj su se pripisivala magijska svojstva, garantovalo je zdravlje tokom čitave godine.
Veruje se i da uoči Đurđevdana, domaćica u posudu punu vode treba da stavi razno prolećno bilje, dren, zdravac i grabež, kao i čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa. Ta posuda se onda stavlja u baštu, da prenoći pod ružom, a ujutru, na dan slave, svi ukućani se umivaju tom vodom., da bi bili zdravi kao dren, da imm kuća bude dobro čuvana, da bi se momci grabili oko devojaka...
Na Đurđevdan ne valja spavati, jer se veruje da će to doneti glavobolju, a ako je neko ipak utonuo u san, onda na Markovdan treba da spava na istom mestu.
(Telegraf.rs)