"Držala sam je za ruku dok je umirala. A onda je nastao muk": Mala Nađa čekala je svoju mamu Draganu da zatvori oči poslednji put

Sestra je plakala dok je isključivala aparate na koje je Nađa bila priključena

Ispovest Dragane Petrović, majke dvogodišnje Nađe iz Kragujevca koja je preminula od malih boginja 4. aprila, slama srca i ostavlja neizrecivu prazninu. Tuga zbog još jednog izgubljenog života koji je tek počinjao, potresla je Srbiju.

Mala Nađa preminula je nakon borbe koja je trajala tri meseca u Institutu majka i dete, a majka Dragana podelila je teške trenutke kroz koje niko ne bi trebao nikad da prolazi.

Preporučujemo

Kao teškog pacijenta majka je svoju bebu Nađu mogla da viđa samo dva puta dnevno. Na odeljenju intenzivne nege svoju ćerku je mogla da poljubi, dodirne, zagrli u podne i u 20 časova.

A onda je usledio onaj poziv zbog kog se ruši ceo svet.

Treće dete umrlo od boginja u Srbiji...imala je samo dve godine

- Kada su mi javili da se Nađa polako gasi, trčala sam do bolnice da bih je dodirnula dok je još živa. Kada sam došla tog 3. aprila u Institut za majku i dete, ispred intenzivne nege sam videla neku gužvu, lekare ispred njene sobe. Znala sam da se sa Nađom nešto događa. Počela sam da se tresem.

- Mislila sam da ću pasti u nesvest. I bila sam u pravu. Lekari su mene čekali. Pored njenog kreveta EKG je bio uključen, imala je dren u plućima, grudni koš joj je bio modar. Znala sam da se nešto loše dogodilo - priseća se Dragana Petrović kobnog dana.

Nekoliko sati pre posete malo Nađino srce prestalo je da kuca. Lekari su je 15 minuta reanimirali. Zbog toga joj je i levo plućno krilo puklo. Ali, nekako su je stabilizovali.

- Nisam mogla da joj priđem, da je poljubim. Svuda je imala braunile i cevi. Mašine su pištale, nivo kiseonika u krvi joj je bio jedva 50 odsto. Srce ju je izdavalo, ali sam se ja u dubini duše nadala da će prevazići. Kao i svaku krizu do sada. Ona je bila moj mali borac - priča Dragana drhtavim glasom punim bola koji nikad neće proći.

Dragana se uveče vratila. Mazila je svoje dete, a strah da će je poslednji put dodirnuti bio je sve veći.

- Tog 4. aprila kada sam došla u prvu posetu, Nađa je bila stabilno. I dalje je bila u komi, nije reagovala na dodire, niti na bol, ali pomislila sam da je možda ipak prebrodila krizu. I nivo kiseonika joj se poboljšao. Otišla sam kući u iščekivanju druge posete. Međutim, oko šest sati zazvonio mi je telefon. Videla sam da me zovu sa intenzivne. Nisam smela da se javim. Ubeđujući sebe, ipak sam se javila. Sa druge strane bila je doktorka, koja mi je saopštila da se Nađino stanje pogoršalo - kaže Dragana.

Lekari su Nađi dali visoke doze adrenalina da bi srce izdržalo dok njena mama ne dođe i poslednji put je poljubi.

- Trčala sam do Instituta kao luda. Kada sam došla, rekli su mi da ne moram da se presvlačim da bih ušla u intenzivnu negu. Sa vrata sam videla na monitoru da ima svega 20 otkucaja u minuti. Samo je mene čekala. Uhvatila sam je za ruku dok je sestra plačući isključivala aparate na koje je bila priključena. A onda je nastao muk. Ništa se više nije čulo. I moja Nađa je otišla - tihim glasom kaže Dragana.

Nađa je preminula 4. aprila u 18.30 sati. Tri dana kasnije sahranjena je u Kragujevcu, a četrdesetodnevni pomen njeni roditelji održaće 8. maja, na dan kada je trebalo da napuni tri godine.

Zbog bolesti Nađa nije mogla da primi vakcinu

Nađi je, kada je napunila godinu i po dana ustanovljeno da ima autoimunu bolest, poliglandularni sindrom tipa 1.

Ona spada u onu grupu dece koja zbog svoje osnovne bolesti ne mogu da prime MMR vakcinu.

Zašto su vakcine važne?

Zbog svega što su preživeli, Nađini roditelji osnovaće Fondaciju za lečenje dece od retkih imunoloških bolesti i edukaciji lekara za rad na ECMO aparatu.

Takođe, pridružiće se tužbi, koju je grupa roditelja iz cele Srbije podnela Prvom osnovnom sudu u Beogradu zbog izazivanja panike protiv 43 osobe koje su protivnici vakcinacije dece.

VIDEO: Kako do BESPLATNOG pregleda kod privatnog lekara?

(Telegraf.rs/Blic)