Kristina je imala 16 godina kada se porodila: Ostala je sama, dobila starateljstvo, ali bivši muž neće da joj vrati dete (FOTO)

*Upoznaje starijeg muškarca *Ostaje trudna *Napušta školu *Razvodi se *Dobija starateljstvo *Muž ne želi da joj vrati dete

Kristina Blagojević jedna je od dva posto devojaka koje, prema statistici, iskuse maloletničku trudnoću. Ipak, ona spada i u onih samo deset posto devojaka koje reše da trudnoću i zadrže. Zbog ne baš prisnog odnosa sa majkom i očuhom i nerazumevanja porodice za mladalačke peripetije, odrastanje i probleme koje ono nosi, Kristina je sa 15 godina srela starijeg muškarca, u kojem je videla svoju šansu.

U ovom srpskom gradu deca masovno rađaju decu: Čak 21 maloletnica za proteklih 12 meseci postala je majka!

Preporučujemo

Šest meseci kasnije, ostaje trudna, napušta školu i odlučuje se da se posveti svom detetu i porodici koju osniva. On joj nije bio podrška tokom trudnoće, nije ga nikada bilo kod kuće. Bila je sama.

Nekoliko meseci pred porođaj, odlaze zajedno u posetu kod svekrve koja živi u Austriji. Spletom okolnosti, iznenada dobija trudove i tamo se porađa u sedmom mesecu trudnoće. Ostaje sa bebom u bolnici tri meseca. Njen muž se vratio u Srbiju, nije došao ni da je poseti, niti da je izvede iz bolnice sa detetom. Prvih dana po izlasku iz bolnice pomagala joj je svekrva, a onda se Kristina sa detetom vratila u Beograd, u stan u kojem je živela sa nevenčanim suprugom.

Nikakvu podršku nije imala, gajila je dete sama, u zajedničkom domu. Njegov izgovor što nije kod kuće bio je da ga traži policija zbog neplaćenih kazni, pa se skriva od njih. Iako policija, kaže Kristina, ni jednom nije zazvonila na njihova vrata.

Kada je posle godinu dana odlučila da ode, nije imala gde da se vrati. Bez škole, posla i perspektive, bez ičije podrške, odlučuje se da svom detetu sama stvori uslove za pristojan život. Pošto je još bila maloletna i bez uslova za život sa bebom, dogovara se sa mužem da dete ostane kod njega dok ne nađe posao i stan. Kod njega se već uslelila nova žena, koju je kasnije i oženio. Ona je brinula o njenoj devojčici.

Kristina jako brzo nalazi posao, stan, postaje punoletna, dobija starateljstvo nad detetom, ali je u svom domu – i dalje sama. Muž joj nije davao dete, viđala je devojčicu sporadično, sve ređe i pod njegovim uslovima.

Jako brzo po odlasku iz zajedničkog doma, dobija sudsku presudu da je njeno dete dodeljeno njoj na potpunu brigu i staranje, a da je otac dužan da plaća alimentaciju. Posle njegove žalbe, apelacioni sud potvrđuje presudu Osnovnog suda i ta odluka postaje pravosnažna.

Ali, ni četiri godine posle donošenja te pravosnažne presude, Kristina nije sa svojom devojčicom. Otac, uprkos presudama i kaznama suda dete ne da majci.

Centar za socijalni rad ne preduzima nikakve hitne mere, a kao obrazloženej navodi nedovoljnu motivisanost oca da preda dete majci, kao i "nepostojanje prostornih uslova u centru" za predaju deteta.

I sam sud, osim donošenja dve uslovne kazne ocu, ne preduzima ništa po pitanju izvršenja pravosnažne presude. Niti kažnjava oca kaznom zatvora za neizvršavanje sudske presude.

Kristinin bivši partner trenutno služi kaznu kućnog pritvora za neko drugo delo, i uprkos tome, devojčica je i dalje kod njega, zatvorena u kući, jer je njemu ograničeno kretanje.

Pošto ga je u međuvremenu napustila i druga žena, on se preselio u selo kod oca i maćehe, koji su zvali Kristinu i rekli joj da hitno mora da izmesti dete iz te kuće, jer se njen bivši partner iživljava nad njima dvoma, maltretira ih i plaše se za dete.

Kristina, međutim, od njega ne može da uzme dete.

Kako sud ne izdaje hitan nalog za izvršenje, a nije nam odgovorio na naša zvanično upućena pitanja zašto se to još nije dogodilo, Život priča se obratio stručnjaku za porodično pravo, dugogodišnjem izvršnom sudiji u slučajevima primopredaje dece, dekanu na Pravnom fakultetu univerziteta Union, prof dr Nebojši Šarkiću.

On je rekao da je sud morao da reaguje posle predaje predloga za izvršenje i da dete poveri majci. U ovom slučaju, navodi profesor, hitnost postupka je izuzetno važna, a zakonodavac je u parničnom i izvršnom postupku stavio ozbiljnu odgovornost na stranu suda. Ovakve predmete mora da radi isključivo izvršni sudija, jer je tolika važnost i delikatnost tih predmeta.

Ako se po ovom predmetu nije postupalo od 2016, Šarkić kaže da je to, najblaže rečeno, skandalozno i razlog za ozbiljnu reakciju drzave. On dodaje da Zakon predviđa veliku lepezu mogućnosti da se sprovede izvršenje, a kada država, to jest sud, nešto hoće da uradi, sve može da se sprovede.”

Kristina je i dalje na sudu sa bivšim partnerom, po tužbi za izvršenje presude. Ročišta izgledaju tako što njega sud moli da preda dete majci, a on to odbija!

Između pisanja žalbi, molbi i predstavki, Kristina povremeno viđa svoju ćerku i čeka kada će se, kako joj nadležni kažu, steći uslovi da joj predaju dete. i da konačno bude ono što je po pravu odavno - majka svojoj devojčici.

Celu emisiju možete pogledati OVDE.

(Telegraf.rs/Emisija "Život priča" TV Prva)