Srbima ne smetaju migranti, ali ne vole bogataše i smatraju da je njihova zemlja veoma podeljena

Stanovnici Srbije u nekim aspektima tolerantniji su od onih u EU

Čak 93 odsto Srba smatra da je njihova zemlja pogođena dubokim podelama. Uprkos tome, u nekim aspektima Srbi pokazuju veću dozu tolerancije nego Belgijanci, Nemci, Italijani, govore rezultati najskorijeg istraživanja IPSOS-a.

Okupili se Srbi, Hrvati i muslimani, zajedno skuvali gulaš i poslali najjaču poruku svima koji mrze (VIDEO)

Srbija je kotirana kao "najpodeljenija" među 27 država učesnica, sudeći po osećanjima ljudi koji su učestvovali u IPSOS-ovom istraživanju.

Takođe, Srbi su, zajedno sa Malinežanima i Peruancima, najmanje skloni da veruju drugim ljudima. Samo sedam odsto ispitanika smatra da se većini može verovati i da u kontaktu sa drugima ne morate da budete na stalnom oprezu.

Takvo neverovanje verovatna je posledica burnih događaja iz bliske prošlosti, smatraju sociolozi.

-  Činjenica je da od 1990-ih godina postoji turbulencija na svim poljima našeg društvenog života. Proživeli smo raspad jedne države i stvaranje nekoliko nesigurnih državica, a sve to u velikom istorijskom ubrzanju. Rat, sankcije, izolacija i siromaštvo doveli su do toga da nijednu formu društva, pa čak ni porodicu, ne možemo u pravom smislu reči nazvati normalnom. Otuda i toliko nepoverenje - kaže sociolog Ratko Božović, ali dodaje da u zaključci statistike nikada nisu savršeni, mada o njima može da se razmišlja.

Emotivno stanje naroda: U Srbiji zadovoljno 55% ljudi, manje nego u Crnoj Gori, ali su Hrvati rekorderi brige na Balkanu

On dodaje da su se nepoverenje i nesigurnost ispoljili u sukobu sa onima koji su od nas bili malo drugačiji.

ODNOS PREMA ONIMA KOJI SU DRUGE VERE

Srbi ipak ne gaje duboko nepoverenje prema drugačijima od sebe. Skoro polovina smatra da u dodiru sa ljudima druge religije može doći do sukoba, ali takvih da se mogu prevazići. Njih 39 odsto tvrdi da se iz toga rađa uzajamno poštovanje i razumevanje, a tek sedam da je konflikt neizbežan. Zanimljivo je da su se ovde kao "manje tolerantni" pokazali Belgijanci (trećina u mešanju sa inovernicima vidi konflikt), Šveđani, Nemaci i Japanci.

SRBIJA IPAK MEĐU TOLERANTNIJIMA

Samo pet odsto Srba veruje da mešanje sa ljudima koji dolaze iz drugačijih kultura ili imaju poseban sistem vrednosti obavezno dovedi do konflikta. Većina neguje uzdržan stav - mešanje kultura moglo bi da dovede do sukoba, ali takvih da se brzo prevaziđu.

Istovremeno, čak 34 odsto Mađara veruje da će mešanje sa "drugima" dovesti do neprijateljstva, dok su Malinežani najtolerantniji - za 68 odsto njih susret kultura dovodi do uzajamnog poštovanja i razumevanja.

MIGRANTI NISU NEPOŽELJNI

Dok u Mađarskoj, Rusiji i Italiji skoro trećina stanovništva zazire od migranata, tek 13 odsto ispitanika iz Srbije pokazuje netrepeljivost na ovoj osnovi.

Isti broj gaji nepoverenje prema ljudima koji su bogatiji od njih, a nešto manje (11 odsto) prema političkim neistomišljenicima.

SVAĐE OKO POLITIKE, IZBEGLICA I - NOVCA

U Maleziji, Argentini, Turskoj, Srbiji i Poljskoj glavni faktor nesuglasica jeste politika.

Italijani, Šveđani, Britanci, Nemci i Francuzi koplja ukrštaju oko migranata, dok Italijanima i Rusima najviše smeta razlika između bogatih i siromašnih. Od poslednje deobe ni Srbi nisu daleko - tačno polovina ispitanika smatra da je razlika u debljini novčanika jabuka razdora u zemlji.

(D.S.)