U jednom gradu u Srbiji u odnosu na prethodnu godinu udvostručen broj žena koje su žrtve porodičnog nasilja

Žene se najviše žalile na psihičko, najmanje na seksualno nasilje

U Kikindi broj žena-žrtva porodičnog nasilje udvostručen je u odnosu na isti period lane. U prva tri meseca prošle godine pruženo je ukupno 29 pravnih i psihosocijalnih usluga, dok je za isti period ove godine taj broj  povećan na 51, govore podaci iz kikindskog Centra za podršku ženama.

Žena pretučena na 8. mart: Porodično nasilje u Rakovici

Preporučujemo

- Od početka godine nam se obratilo ukupno 42 žene, a u celoj 2017. godini ukupno 111. U prvom tromesečju lane pomoć smo obezbedili 29 usluga, dok je za isti period ove godine broj pruženih usluga 51. Navedene usluge su pružene direktnim dolaskom žena u Savetovalište Centra za podršku ženama ili putem SOS telefona 0800/10 10 10 koji je besplatan i dostupan iz svih mreža, 24/7 - rekla je za portal Telegraf.rs Milica Kucalović, savetnica u Centru za podršku ženama.

Ona navodi da je primena Zakona o sprečavanju nasilja nad ženama u znatnoj meri uticala na povećanje broja prijava za porodično nasilje, ali je dovela i do zlouoptrebe.

- Susretali smo se i sa zloupotrebom ovog Zakona, kada žene lažno prijavljuju nasilje, kako bi pribavile materijalnu korist za sebe ili članove svoje porodice. Neke su pokušale da tako reše druge probleme i odnose -objašnjava Kucalović.

ŽENE TRPE UVREDE, PRETNJU, EKONOMSKO NASILJE, ALI NESVESNO I SEKSUALNO

Žene koje se obraćaju za pomoć svedoče o raznim oblicima nasilja koje su preživele ili još uvek preživljavaju. Najčešće nasilje je psihičko nasilje i odvija se kroz omalovažavanje žene ili njene rodbine, kritikovanje, uvrede, ismevanje, izolaciju, pretnje fizičkim povređivanjem i smrću, ucene, nasilničko ponašanje i sl.

Ovo su samo neke od žena koje je napasnik Jutka zlostavljao, ali su one bile najhrabrije da o tome progovore

- Najređe su prijave za seksualno nasilje, za šta uzroke možemo tražiti u neprepoznavanju nasilja od strane same žrtve, pogotovo ako se ono dešava u partnerskim/bračnim vezama. Takođe, seksualno nasilje je još uvek zabranjena tema i  ono se najviše smatra ličnim i porodičnim problemom. No, nasilje prema ženama - svaki njegov oblik - jeste društveni i javno zdravstveni problem - ističe Kucalović.

Procedura prijave nasilnika je u međuvremenu i dosta pojednostavljena. Najpre se radi procena rizika i žena se informiše koliko je situacija opasna po nju.

-Kada pravimo plan zaštite i podrške, uzimamo u obzir lične karakteristike žene, njen socio-ekonomski status i porodične prilike. Ipak, kakav će biti ishod i rešenje problema zavisi samo od nje i njenih odluka. Mi smo tu da joj pomognemo da sagleda svoju situaciju, da je informišemo o njenim pravima i uputimo na relevantne institucije, pa čak i da je pripremimo za krivični/sudski postupak, ali nosilac promene mora da bude ona sama. Najveći izazov za nas jeste da žena u tom procesu promene istraje do kraja i da ne odustane od svega, a pre svega od same sebe - jasna je Kucalović.

SEKSUALNOG NASILJA IMA, ALI SE O NJEMU MALO PRIČA

U Kikindi je o d 1.avgusta prošle godine započeo projekat “Dan otvorenih vrata”u okviru pilotiranja Centra za žrtve seksualnog nasilja (CŽSN. ) On je zamišljen kao snažniji institucionalni odgovor na  rodno nasilje u AP Vojvodini, koji od 2016. godine sprovodi Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo u Novom Sadu, u partnerstvu sa Centrom za podršku ženama iz Kikinde. Projekat finasira Poverenički fond Ujedinjenih nacija za podršku akcijama eliminisanja nasilja prema ženama.

Akcija "Dan otvorenih vrata" nije zamišljena jednokratno, već će biti realizovana svakog drugog utorka od 10-13 časova u prostorijama CŽSN, na Odeljenju ginekologije na drugom spratu OB Kikinda.

(Dragana Ivanić)