Rođen u Švajcarskoj, a sa 35 shvatio da želi život u Srbiji: Doneo je patent zbog koga više nikome nećete tražiti šifru za internet (FOTO)

- Švajcarska mi jeste pružila jedan lep život u finansijskom aspektu i kada je reč o zdravom životu, ali s druge strane od Srbije sam dobio mnogo više – kaže Danijel

Danijel Milutinović (42) koji je rođen u Cirihu poslednjih sedam godina živi u Beogradu sa svojom porodicom, vredno radi i razvija svoj posao po švajcarskom modelu efikasnosti. Da želi da živi u Beogradu shvatio je u svojoj 35. godini.

Ivan razmišlja kao falsifikator, kao tehnolog, kao hemičar i kao inženjer, a njegov izum primenjivaće se svuda u svetu (FOTO)

Preporučujemo

Danijel je rođen u Cirihu 1976. godine, u školi je naučio nemački jezik sa švajcarskim dijalektom, a u porodici srpski jezik. Posle završene srednje Zubotehničke škole u Cirihu, odlučuje da upiše Stomatološki fakultet u Beogradu.

Međutim, iako mu se Srbija mnogo dopala, fakultet nije, pa ga napušta. Vraća se u Švajcarsku da odluži vojsku, zatim se zapošljava u tamošnjoj IT kompaniji koja mu omogućava da naizmenično dva meseca radi u Cirihu, a dva da provodi u Beogradu. Kada je napokon uštedeo dovoljno novca, otvorio je svoju prvu firmu u Srbiji. Prvi na Balkan donosi ideju o jednostavnijem korišćenju bežičnog interneta u restoranima, kafićima, hotelima i drugim lokalima.

Nije znao šta ga čeka, ali su ga kolege i supruga podržali zbog čega je navikavanje na novu sredinu bilo mnogo lakše.

- Lepo smo krenuli, uspeli smo da dobijemo nekoliko stotina korisnika, razvijali smo WiFi i poslovali u plusu. Ipak, sve više sam razmišljao o tome šta bi još bilo potrebno Srbiji i kako da se približimo evropskom standardu u pogledu primene WiFi tehnologije. Napravili smo novi hotpost sistem, otvorili novu firmu i krenuli u razvoj softvera. 2015. godine sve je bilo spremno za komercijalnu upotrebu – izjavio je Danijel.

Danijel je u Srbiju doneo nov način logovanja na bežični internet, u ugostiteljskim i hotelskim objektima, nakon čega klijenti, odnosno posetioci ostaju u kontaktu sa lokalom koji su posetili i u kojem su koristili internet.

- Na Zapadu je normalno da se u ugostiteljskim objektima internet plaća ili da se popunjavaju formulari za prijavu. Mi smo razvili takav sistem da kad izaberu mrežu, gosti mogu da se uloguju preko svojih naloga na društvenim mrežama i da besplatno koriste internet. Svaki naredni put, čak i u nekom drugom lokalu koji koristi naše usluge, oni će biti automatski povezani na sistem. Nekada bi prosečan gost seo, popio kafu, a prvo što bi pitao konobara je "Koja je šifra za internet?". Nakon toga bi otišao i pitanje je bilo da li će i kada ponovo doći. Zbog toga je naša ideja za vlasnike restorana i kafića odličan način da sa svojim gostima ostanu u kontaktu, da mogu slanjem mejlova ili SMS poruka da ih obaveste o novim ponudama, meniju, koncertima ili događajima i da ih praktično pozovu da ih ponovo posete. Nema nikakvih uslovljavanja, niti lajkovanja ili deljenja fejsbuk stranice klijenta bez pristanka gosta, a svako može da pročita i prihvati Politiku privatnosti – objasnio je Danijel.

On je 2014. godine sa svojim saradnicima bio prvi, dok je sada dobio konkurenciju u manjim IT firmama.

Nov način logovanja već je pokrio veće gradove u Srbiji i Crnoj Gori, a ovih dana se šire i ka Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, ali i Austriji, Italiji, Nemačkoj i Španiji.

Danijel je odlučio da ovo ne radi u inostranstvu zato što voli Srbiju i bavi se poslom koji voli.

- Da sam ostao u Švajcarskoj, sigurno bih sada bio jedan od zaposlenih u nekoj firmi i trebalo bi mi mnogo novca da tamo pokrenem svoj biznis. Zapad je to i tamo se obrću velike pare, dok se ovde sa daleko manje novca može napraviti nešto što volite da radite, za sebe i za vašu porodicu, i to u zemlji koju volite. Ima Srbija i svoje mane, ali to nije tema ovog razgovora – iskren je Danijel.

U Srbiji je upoznao i današnju suprugu, što je razlog više da živi na Balkanu.

- Ovde sam od detinjstva provodio sve letnje i zimske odmore družeći se sa brojnim braćama i sestrama. Toliko sam vezan za Srbiju, da sam čak došao u Beograd 1999. godine, u vreme bombardovanja, kada je najavljeno da će NATO kopnenim snagama ući u našu zemlju. Majci i ocu se nije dopala ta ideja, ali ja samo nisam želeo da moji rođaci pate, želeo sam da pomognem. Osoba koja je obeležila moje tinejdžerske dane je Filip, brat od ujaka, sa kojim sam našao zajednički jezik bukvalno od kad smo bili dečaci. On mi je bio glavna veza sa otadžbinom – kaže Danijel za pricesadusom.com.

Lako se prilagodio Srbiji i ovdašnjem načinu života, a u rodnom Cirihu se sad već oseća kao turista.

– U Švajcarskoj su moji roditelji i tamo uvek imam gde da odsednem. To je uvek bila skupa država, a pogotovo za nas iz Srbije. Ne tražim savršenost u svemu i ne poredim je sa Srbijom. Lepo mi je ovde, lako sam se i brzo prilagodio. U Švajcarskoj nikoga nisam mogao da pozovem u 8 uveče i da kažem "Dođi na kafu". Ljudi se za jedno polučasovno viđanje dogovaraju po sedam dana unapred. Kao narod su vrlo distancirani i veoma hladni. Spontanost ne postoji. Švajcarska mi jeste pružila jedan lep život u finansijskom aspektu i kada je reč o zdravom životu, ali s druge strane od Srbije sam dobio mnogo više – ispričao je Danijel Milutinović.

(Telegraf.rs / Priče sa dušom)