Miloš se prvi put postideo onoga što ima kada je kročio u oronuli dom Markovića: Dva kreveta, šporet, suv hleb i izbledela ikona (FOTO)

Najpotrebniji su im lekovi, hrana i bar osnovni kućni aparati

Zemljani pod, dva kreveta, sto i šporet za nekoga je ništa, a za porodicu Marković iz sela Drugovac kod Smedereva već je godinama - sve.

Pitali ste se šta je Đorđu beskućniku davalo nadu da će sutra biti bolje: Kada mu je najteže bilo, Bog ga nije ostavio (FOTO)

Preporučujemo

Radica i Miroljub Marković žive u oronuloj kućici, bez ikakve pomoći i primanja, a povrh svega moraju da brinu i o ćerki Ivani kojoj je zbog smetnji u razvoju potrebna svakodnevna nega. Ispucali zidovi kuće, vlaga i mokar zemljani pod deluju hladno i na fotografijama, a prostoriju koja služi i kao dnevna soba i kao kuhinja, greje stari "Smederevac" sa odvaljenim vratima, u koji često nemaju šta da ubace. A na zidu izbledela ikona.

Uslovima u kojima žive Markovići nedostojni su čoveka. Bez frižidera, zamrzivača, grejanja, televizora i telefona, samo sa dva kreveta i malim stolom, Radica i Miroljub trude se da se sa siromaštvom nose sa dostojanstvom...Ona radi kad god je neko iz sela pozove, on ne može, bolest ga je prikovala za krevet, pa iz njega jedva ustaje.

- Imam pritisak 140 sa 200, a nemam pare ni za lekove. Ivana je dete bolesno i ne može ništa da nam pomogne. Pre tri, četiri meseca dolazila ja jedna žena iz Smedereva iz socijalnog, pisala ja nešto i obećala da će nešto da se reši, ali više se niko od tada nije javio - priča Miroljub.

Ali, uvek su prijatelji i komšije. Neretko im pomognu ljudi iz sela, donesu im hranu i odeću. Za Uskrs su u lokalnoj crkvi prikupili novac i kupili im namirnice za uskršnji ručak.

Na njihovu priču ukazao nam je mladi komšija Miloš Radosavljević koji je otvorio mejl pomozi.markovicima@gmail.com, na koji mogu da se jave ljudi koji su spremni da na bilo koji način izađu u susret ovoj porodici.

- Nije mi cilj da ispadnem humanista i dobrotvor. Ja sam samo ogorčen, prvo na sebe, pa onda i na sve koji su, kao i ja, normalno situirani i mogu sebi nešto da pruže, a okrećemo glavu od ovakvih priča i pravimo se slepi - kaže Miloš.

On objašnjava da se prvi put u životu postideo onoga što ima kada je kročio u njihov dom.

- Kada sam ih prvi put obišao za ručak su imali samo suv hleb. A dobri su ljudi, zaslužuju da im neko pomogne, a najpotrebniji su im lekovi, hrana i bar osnovni kućni aparati - kaže Miloš.

(Gorica Avalić/g.avalic@telegraf.rs)