Hteli su da ga šalju na robiju jer su sumnjali da je kriminalac iz Srbije, ali je njihov snimak kao dokaz oborio sam sebe
Prva analiza je auditivna lingističko-fonetska i obavlja se preslušavanjem snimka, a druga uključuje merenje karakteristike tog glasa
Veštačenje glasa spasilo je jednog muškarca iz Srbije zatvorske kazne, koga su sumnjičili za organizovani kriminal.
Preporučujemo
Danas je Međunarodni dan Roma: Srbija radi na tome da se podigne svest o problemima sa kojima se suočavaju
Danas je Vaskrs: Prema narodnim verovanjima, ove dve stvari nikako ne smete da uradite, a možda upravo sada grešite
- Čovek je uhapšen kao učesnik u organizovanom kriminalu, deo kriminalne grupe. Snimak je bio jedan od dokaza protiv njega. Veštačenje je pokazalo da glas sa snimka nije njegov iako je na prvo slušanje dosta podsećao. Nakon što je utvrđeno da glas na kompromitujućem snimku nije njegov, pušten je da se brani sa slobode, a zatim kada su stigli i ostali dokazi, oslobođen - kaže za “Blic” Jovan Kovačević, diplomirani inženjer elektrotehnike, koji se u Nacionalnom kriminalističko-tehničkom centru bavi veštačenjem i identifikacijom lica na osnovu glasa.
Sagovornik lista naglašava da je veštačenje glasa multidisciplinarna analiza. Prva analiza je auditivna lingističko-fonetska i obavlja se preslušavanjem snimka.
- Određuju se razne karakteristike glasa i govora. Utvrđuje se da li neko priča sporo ili brzo, da li ima naglasak, pravilno sklapa rečenice, ima uzrečice “ovaj”, “onaj”, “bre”, poštapalice, zna da izgovori “R” i “L”, šuška. To obavljaju veštaci koje odredi sud, a koji su po struci surdoaudiolozi ili filolozi-fonetičari - objašnjava Kovačević.
Posle toga sledi Jovanov posao, koji glas govornika, putem specijalnog programa meri karakteristike tog glasa.
Ono što je međutim neophodno za ispitivanja je da veštaci imaju dva snimka - sporni i nesporni.
- Sporni snimak, iz nekog krivičnog dela, onaj je koji treba uporediti. A mora se uporediti sa nečim poznatim, tačnije nespornim snimkom. A za taj nesporni snimak neophodan je dobrovoljni pristanak osobe. Što znači da operitivci moraju da dođu do nekog dokaza, indicije ko je mogući učinilac, i ta osoba mora da pristane da se njen glas uporedi - naglašava naš sagovornik.
Iskustva naših veštaka, ali i svetskih, ukazuju da veštačenje glasa nije baš tako jednostavno kao u američkim krimi-serijama, čiji su glavni junaci forenzičari. Naime, nije baš tako lako otkriti zvuke u pozadini, koji mogu da ukažu na mesto dešavanja (što se veoma često može videti u serijama - kao zvuk prolaska voza). Praksa je pokazala da svako “otklanjanje” šumova, svaka filtracija, u operativne svrhe uništava snimak, gubi jasnoću. Takođe je skoro nemoguće “izolovati” jedan glas sa recimo snimka neke žurke, na kome se čuje žamor.
Srpski NKTC za veštačenje glasa koristi program ruske firme “Speech Tehnology Centar”, koji se na svetskom nivou pokazao kao najbolji u forenzici. Drugi programi su se više iskazali u medicinske svrhe.
Inače, laboratorija za audio-forenziku je formirana 2007. godine zahvaljujući pomoći Španije, gde je vršena obuka prvih zaposlenih. Veštaci iz ove oblasti inače rade samo na maternjem jeziku, tako da naši stručnjaci mogu da “pokriju” teritoriju Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore.
(Telegraf.rs)