U ovom selu na Kosovu Srbi i muslimani žive godinama harmonično, ali ono polako nestaje (VIDEO)

Dokazi o nekada velikom i bogatom selu čuvaju se u crkvi Svetog Nikole

U nedrima moćne Šare, u selu Drajčići od vajkada jedan do drugog žive Srbi i Albanci. Danas su istom problemu i jedni i drugi, jer je u selu na koje su svi zaboravili ostalo 70 kuća sa 200 stanovnika. 

Kako su Srbi izgubili "ić" i postali Albanci - ljudi sa duplim imenima i prezimenima

Ovo selo se od svog postojanja pamti kao selo iz koga se odlazilo, ali u koje se i dolazilo. U srećnija vremena selo su nastanjivali Srbi iz Crne Gore, konkretno iz Nikšića, Srbi iz Makedonije, ali i iz raznih delova Kosova.

U emisiji "Trajanje" Žarka Joksimovića ističe se da se jedan od najdragocenijih dokumenata koji potvrđuje priču o nekada velikom i bogatom selu čuva u crkvi Svetog Nikole građenoj u tursko vreme još 1.457 godine, kasnije rušene, a obnovljene već u 16. veku.

Među vrednim ikonama i Carskim dverima za koje se tvrdi da su prenete iz crkve Svete Petke u Gornjem Ljubinju, čuva se i knjiga Pomenik u kojoj su zapisana imena upokojenih meštana, ali i darodavaca koji su pomagali održavanje ove svetinje.

U Pomeniku se i dalje precizno beleže važni detalji iz istorije sela i preminuli meštani koji se sve češće sahranjuju daleko od seoskog groblja i rodnog kraja. Razlikuju se podaci o prvim pisanim pomenima sela. Ono što nije sporno jeste činjenica da su u Drajčić od vajkada zajedno živeli Srbi i muslimani i neki od muslimana koji su se na popisima izjašnjavali kao Albanci.

Bošnjaci i nešto malo Srba preostalih u selu potvrđuju priču o harmoničnom životu komšija koji su kroz istoriju pomagali jedni drugima i zajedno delili dobro i zlo.

Detalji badnjaka na davno zamandaljenim kapijama iza kojih niko više ne živi podseća na očajnički pokušaj preostalih Srba u selu da sačuvaju, ako ništa drugo. onda bar sećanje na nekada raskošno obeležavane verske praznike po kojima se za Drajčiće i Sredačku Župu znalo na daleko, pa se i danas aktuelizuje ideja da se nekadašnje Lazarice stave na listu svetske kulturne baštine.

(Telegraf.rs/ RTK2)