Baka Slavka je pozvala svog Miju, poljubila ga poslednji put, rekla jednu želju i zauvek zatvorila oči posle 70 godina braka (FOTO)

Slavka i Miodrag su prošle godine sa čitaocima Telegraf.rs podelili svoju neobičnu životnu priču i otkrili tajnu dugovečnog braka

Deku Miodraga Miju Tanasića (93) iz Banovog Polja u Mačvi zauvek je, u devedesetoj godini života, napustila njegova životna saputnica Slavka, nakon punih sedamdeset godina zajedničkog života.

Baka Slavka i deda Miodrag slave 70 godina braka i poslali su vam jaku poruku o ljubavi (FOTO)

Preporučujemo

Slavka i Miodrag su prošle godine sa čitaocima Telegraf.rs podelili svoju neobičnu životnu priču i otkrili tajnu dugovečnog braka, koji je prava retkost u novije vreme.

- Brak je najvažniji i ljubav, sloga i poštovanje. Mija je dobar čovek, nikada me nije izgrdio, a i ja sam uvek postupala kako treba. Mislili smo oboje o kući i deci - pričala je baka Slavka.

Od kako su se uzeli, na Malu gospojinu 1947. godine nisu ni podviknuli jedno na drugo, a kamoli se posvađali. Složno su radili na njivi, podizali kuću i decu.

- Ako nema dogovora, to nije kuća. Moj otac mi nikada ništa nije branio, a ni ja ne branim mojoj deci. Nema domaćina u našoj kući, niko nema potrebe nešto krijući da uradi ili uzme. Kad imao, svi imamo - govorio je Mija.

Prvi put su se sreli kao deca ratne 1941. godine, kada je ona sa svojom porodicom iz Hrvatske izbegla u Mačvi. On je tada imao petnaest, a ona dvanaest godina. Igrali su se po sokacima dok Miodrag nije otišao u rat. Slavka se po završetku rata vratila u Hrvatsku.

Na Uskrs 1947. godine je sa familijom opet došla u Banovo Polje, na prelivanje groba rođenog brata koji je ovde poginuo. Zapala je Miodragu za oko i na nagovor komšija on se oženio.

Sedamdeset godina zajedničkog života pratila su brojna iskušenja kojima su odoleli negujuću ljubav i uzajamno poštovanje. Slogom su gradili svoj brak u koji su stupili veoma mladi sa 18 odnosno 21 godinom, obrađivali zemlju, sagradili kuću, rodili troje dece. Kada su se ćerke udale i sin oženio potomstvo se uvećalo za sedmoro unučadi i devetoro praunučadi.

Oboje su se u svakoj prilici ponosili ovim svojim bogatstvom.

- Ispuštajući dušu poručivala je da čuvamo i školujemo decu. Za svako dete je rekla šta bi ona želela da bude kad odraste. Do poslednjeg časa svog života mislila je o svima nama, kovala planove i savetovala nas kako da kuća napreduje posle nje. Osmehnula se srećna kada smo joj rekli da smo nabavili seme kukuruza da sejemo i da smo prihranili pšenicu. Bila je svesna da nas napušta, bilo je veoma dirljivo i sve nas je rasplakala - priča snaja Rosa.

- Dođi da te poljubim, pozvala me i poručila da budemo složni i radimo koliko možemo. Tako smo se oprostili. Neobično je bez moje Slavke, posle više od sedamdeset godina koliko smo zajedno pregurali. Prazna je polovina našeg kreveta, san mi teže pada, budim se noću i shvatim da više nije tu. Odem na groblje, zapalim sveću i ispričamo se - dodaje Miodrag.

Ispraćaj do večne kuće je bio tužan i neobičan. Cela brojna familija i brojni meštani sela, jer je kuća Tanasića veoma poštovana i cenjena, prisustvovali su opelu i sahrani. Sunce je sijalo sve do spuštanja kovčega u raku, kada je nebo zaprala grmljavina i potom se sručio jak pljusak.

VIDEO: Zašto svaki četvrti brak u Srbiji propada?

(Dragan Grujić)