Ovaj putopis o Srbiji je 1941. bio strogo zabranjen: Evo šta piše u njemu

Balkanski narod opisala je kao "patnički i nedužan, večno mučen, a nikada mučitelj"

Britansko-irska spisateljica Rebeka Vest boravila je šest nedelja 1936. godine u Beogradu i Srbiji i napisala njeno najznačajnije delo – obimni putopis o Jugoslaviji "Crno jagnje i sivi soko" 1941. Odmah su se na ovu knjigu pojavile brojne kritike i komentari.

Javio nam se Srbin koji je u Etiopiji ''pratio'' finale LŠ: Niko nema TV, svi se skupili oko zvučnika na banderi u mrklom mraku (FOTO)

Preporučujemo

O ovom putopisu se pisalo kao o jednoj od "velikih knjiga duhovne pobune protiv dvadesetog veka“ (Njujorker), kao o „monumentalnoj hronici" (Njujork Tajms) i kao "ljubavnoj aferi" sa Jugoslavijom, posebno Srbima, koja podseća na Hemingvejev zanos Španijom (Njujork Herald-Tribjun).

Uprkos tome, ova knjiga je doživela brojna izdanja.

Knjiga je najpre objavljena 1941. godine u Njujorku, a potom 1942. u Londonu. Miloš Crnjanski bio je oduševljen knjigom Rebeke Vest i svojevremeno je uzalud tražio u Londonu izdavača. Izdavanje je okončano tek 1941, a u naše krajeve "Crno jagnje i sivi soko" stigli su tek pola veka kasnije. Prvobitno izdanje bilo je bez mnogih poglavlja, osakaćeno, cenzurisano… Mnogi su njenu knjigu tumačili kao "brutalni napad na bratstvo i jedinstvo" što nije bilo po volji ondašnjeg režima.

Tek pre nekoliko godina ovo uzbudljivo putopisno-esejističko štivo stiglo je i do našeg čitaoca u integralnom obliku.

Pažljiv čitaoc primetiće koliko nas je volela Rebeka Vest i koliko je bila opčinjena nama. Divila se intenzivnom životu na ovim prostorima, jakom piću, začinjenoj hrani, sedeljkama u sitne sate, lepim muškarcima i narodnim nošnjama. Slovenima je pripisala "bezgraničnu sposobnost za ispitivanje i razmatranje".

Balkanski narod opisala je kao "patnički i nedužan, večno mučen, a nikada mučitelj".

Jasno je da joj je namera bila da se obračuna sa zapadnim predrasudama prema Balkanu.

"Spisateljica koja voli Srbe” napisala je o Beogradu i Srbiji:

"Prejeli smo se za ručkom, što u Beogradu lako pređe u naviku ako je čovek dovoljno izdržljiv da može podneti seljačku hranu koja je luksuzno pripremljena zahvaljujući urbanom rasipništvu namirnicama i turskoj tradiciji finih i jakih začina. Supe, sosovi i jela sa pirinčem ovde nisu ništa slabiji od najboljih koje sam probala.

Priča se da je Beograd centar evropske špijunaže. Ovi Jugosloveni kao da nikada nisu bolovali niti patili u životu. A čini se da bi trebalo biti obrnuto ako uzmemo u obzir sve istorijske činioce. Jer svi Jugosloveni preko četrdeset godina morali su doživeti najstrašnije ratne nedaće, a svi mladi morali su u detinjstvu doživeti takvu oskudicu i opasnosti kakve nikad nisu ugrozile francusku, englesku ili nemačku decu…"

Vestova Beograd vidi i ovako: "Donedavno bio je balkansko selo. Imao je svoj karakter u kojem se ogledala spremnost na otpor, odlučnost da se opstane, kao i mučenička oskudica. Bilo je to sveto balkansko selo. Breg na kojem stoji posvećen je krvlju ljudi koji su umrli zahtevajući samo život, na koji imaju pravo. Moderni Beograd je prošarao taj breg ulicama koje su na drugim mestima mnogo bolje napravljene…", prenosi nacionalnarevija.com.

Rebeka Vest je napisala i esej o Gračanici u kome stoji: "Ništa na ovoj crkvi nije slučajno. Nju nije gradila jednostavnost, već krajnja intelektualna istančanost… To je ona vrsta crkve kakvu su mogli sagraditi arhitekti dvora u Hemptonu da opsesija gotikom nije vladala u tom ćošku Evrope. Bilo je to za mene uzbudljivo saglasje, budući da je srpski kralj Milutin, koji je sagradio Gračanicu nekih sedamdeset godina pre Kosovske bitke, veoma ličio na našeg Henrija VIII…"

Ova dugoveka žena proživela je bogat i buran život. Prešla je dugi put od Sesilije Izabel Fearfild, neuspele glumice i nevenčane majke sina jedinca, da bi dočekala duboku starost i sklopila oči u devedeset i prvoj godini sa viteškom titulom Dame Britanske Imperije.

(Telegraf.rs)