Najveća vojna tajna koju NATO krije: Evo zašto su tokom bombardovanja Srbije prestali da koriste "apače"
Na aerodromu Ponikve okupljena je kombinovana eskadrila od 6 "orlova", 2 "mig-a" 21 i jednog "galeba" G4
Pre 19 godina počeli su vazdušni napadi NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju koji su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama iz različitih izvora, poginulo između 1.200 i 4.000 ljudi. Međutim, i dalje najveća "državna tajna" je da su piloti tadašnje Vojske Jugoslavije napadali NATO baze, a pre svega u Tuzli i Tirani!
Preporučujemo
Kazne za prekoračenje prosečne brzine od aprila: Najveće zablude i sve o tome kako se meri
Od sada će svi korisnici pripejd SIM kartica morati da se registruju zbog jednog opravdanog razloga
Najveće priče tokom bombardovanja SRJ 1999. godine, a za koje su čuli svi Srbi, su one vezane za napade tadašnje Vojske Jugoslavije na aerodrome u Tuzli i Tirani gde su bile stacionirane NATO snage. Međutim, ove navode niko nikada nije potvrdio, i ostaće najverovatnije, večita misterija.
MIT?
Vojni analitičari Miroslav Lazanski i Aleksandar Radić kažu da nemaju nikakvu potvrdu da je zaista do ovog napada i došlo i tvrde da je to samo još jedan od mitova koje su napravili srpski mediji.
Dok s druge strane mnogi analitičari, među kojima i Zvonimir Trajković, tvrde da se ovaj napad zaista dogodio i iznose detalje ovog udara srpske vojske na snage NATO pakta!
Prema tvrdnjama Zvonimira Trajkovića na aerodromu Ponikve okupljena je kombinovana eskadrila od 6 "orlova", 2 MIG-a 21 i jednog Galeba G4. Zadatak je bio da se u niskom letu dođe do Tuzlanskog aerodroma i uništi što više NATO aviona.
U nedelju, 18. aprila u 13.30 časova naši avioni su iznenada na stajanci napali NATO avione jer je u to vreme "zbog kvara" odnosno sabotaže naših operativaca, bio isključen radar na aerodromu Tuzla. Iznenađenje je bilo potpuno jer ih ni "avaksi" nisu registrovali na vreme, pa su naši avioni primećeni tek na 10 kilometara od Tuzlanskog aerodroma, a tada je bilo kasno da NATO avioni uzlete. Četiri NATO aviona u parovima su bila spremna za uzletanje, ali su naši pre njihovog poletanja već napali.
PILOTI SE NISU POVUKLI, IAKO JE AKCIJA BILA RIZIČNA
Bila je to izuzetno rizična akcija i iako je iz naše baze javljeno da su naši avioni primećeni, niko od pilota nije želeo da akciju prekine. Po izjavi majora Gavrilovića koji je leteo na jednom od "orlova", on je ispustio bombe na grupu oštećenih NATO aviona koji su se nalazili na pisti skroz desno i okrenuo letelicu da bi ponovo napao helikoptere.
Za njim su krenula još 3 "orla" i ispustila teret svako na već odabrane ciljeve, dok su 2 "orla" ostala da preciznije gađaju avione koji su se spremali da polete i 8 lovaca koji su nekoliko dana ranije stigli u Tuzlu. Dva MIG-a i "galeb" su raketama i mitraljezima dovršavali posao.
CELA AKCIJA IZVEDENA MUNJEVITO
Teoretičari zavere tvrde da je cela akcija izvedena munjevito, a navodno je trajala oko 15 minuta i tada je u povratku ka Ponikvama raketom sa zemlje oboren jedan naš "orao". Ostalih osam aviona se vratilo do aerodroma Ponikve. Epilog ove akcije je uništeno 17 aviona i 3 helikoptera NATO-a. Dok neki drugi nezvanični izvori koji su imali mogućnost da vide posledice ovog napada navode da je uništen 21 avion i 3 helikoptera, te da su u lančanim eksplozijama uništena i 2 transportna aviona, kao i značajan deo tehnike. Poseban bes NATO-a izazvala je pogibija 11 oficira, pilota i poslužioca vazduhoplova.
DRUGI NAPAD U TIRANI
Drugi nalet i napad Srba na NATO, navodno se dogodio u Tirani gde je bila stacionirana eskadrila od 12 "apača", raketnih helikoptera koji su trebali da budu vazdušna podrška za "Atlantsku brigadu" koja se spremala da preko prevoja Košare i Gorožup zajedno uz sadejstvo sa NATO snagama izvrši proboj i vojnički zauzme Metohiju, a kasnije i Kosovo.
Navodno je "Atlantsku brigadu" sačinjavalo oko 6.000 Šiptara dobrovoljaca iz inostranstva sa američkim instruktorima. Prvi napad dogodio se 13. aprila kada su 4 aviona Vojske Jugoslavije napala pripremni kamp "Atlantske brigade" koji se nalazio blizu mesta Kamenica na severu Albanije.
Tom prilikom je oboren jedan "apač", a "Atlantskoj brigadi" su naneti ozbiljni gubici. Ta operacija je bila posebno riskantna, jer je od aerodroma Ponikve do Tirane trebalo leteti skoro sat vremena (54 minuta), a biti neotkriven od strane radara, NATO avijacije i "avaksa".
Prema Trajkovićevim tvrdnjama, napad je planiran tako da po 2 "galeba" G-4S sinhronizovano polete sa aerodroma Ponikve i Golubovci kod Podgorice i neopaženo se privuku NATO bazi duboko u teritoriju Albanije. Akcija je izvedena tako što su u niskom letu kroz planinske klance prvo doletela 2 G-4S sa aerodroma Golubovci, a 20 minuta kasnije stigla su još 2 "galeba" G-4S sa aerodroma Ponikve.
Rezultati ovog napada su bili više nego impresivni jer je uništeno 5 "apača", a sva 4 "galeba" su uspela da se neoštećena vrate u svoje baze (koje najčešće nisu bili aerodromi sa kojih su uzleteli). Puni efekat ovog napada se ogledao i u tome što NATO više do kraja agresije na Jugoslaviju nije koristio "apače".
(Telegraf.rs)