Srbi nisu jeli zlatnim viljuškama kad je Kolumbo otkrio Ameriku: Otkrivamo šta se i kako jelo na dvoru Nemanjića

Rušimo najveću zabludu o Srbima

U vreme Nemanjića verovalo se da vladar mora da jede dosta mesa kako bi mogao da bude snažan vođa i borac, te se, opraštajući se od mesne trpeze, zapravo opraštao i od svog položaja vladara. Istraživači su iz sačuvanih spomenika i preostalih dokumenata, zaključili da je vlastela jela najbolje meso i to pečeno, dok su zemljoradnici i zanatlije na svojoj trpezi češće imali kuvano meso, iznutrice, sitniju perad i divlje zečeve.

Evo šta je sakriveno u seriji Nemanjići (VIDEO)

Sa razvojem trgovine bilo je moguće da i neke egzotičnije namirnice dospeju na vladarske trpeze, pa su za vreme Nemanjića u Srbiji bile prisutni i plodovi mora, razne vrste ribe, ali i voće poput bresaka.

Viši staleži su jeli divljač, jagnjetinu, ali i svinjsko meso. Sa dolaskom Turaka meni biva obogaćen i pirinčem.

Još tada su se izvozili usoljeno i sušeno meso, a proizvodili sir i med, sakupljale su se i jele razne vrste šumskih pečuraka i voća.

Proizvodilo se sočivo, bob, divlji grašak, kupus, crni i beli luk, zelje, rotkva i repa, a od žitarica ječam, ovas, raž i proso, od kojih se pravio hleb, ali i pite i slična testa.

Lukasuz su predstavljali začini, šećer i vino, jer je moralo da se uvozi, sve dok nije počelo da se uzgaja na manastirskim i vlastelinskim imanjima, saznaje RTS.

Pronađene peći unutar naselja u tvrđavi Ras i na teritoriji srednjovekovnog Braničeva svedoče da se hrana više spremala na otvorenom, posebno kada su spremane velike gozbe.

Metalno posuđe tek u 14. veku

Posuđe je bilo keramičko ili drveno, a najčešća posuda za pečenje, čiji se naziv očuvao i do današnjih dana, bila je crepulja. Samo pojedini su imali gvozdene i bronzane kotliće. Tek od 14. veka posuđe od tih metala češće se počelo praviti kada je država ekonomski ojačala.

Jelo se noževima i prstima, dok su se viljuške prvo koristile da se hrana prebaci iz posude u kojoj je služena u tanjir. Pribor za jelo u upotrebu je došao nešto kasnije.

Kašike ulaze u upotrebu od 14. veka, a zlatni i srebrni escajg mogao se zateći na srpskom dvoru tek vek kasnije.

Međutim, još u vreme Nemanjića hrana je služena na lanenim stolnjacima koji su često prikazivani na freskama.

(Telegraf.rs)