Zoran (4) je podigao tri prsta i popeo se na oboreni "nevidljivi" F-117A: Pronašli smo ga posle 19 godina (FOTO)
Gledanje fotografije koja je nastala 27. marta 1999. godine, samo tri dana nakon početka bombardovanja u Zoranu, izaziva različite emocije
Za američkog "nevidljivog" lovca bombardera F-117A važio je mit da je neoboriv dok ga jugoslovenska vojska nije srušila 27. marta 1999. godine tokom NATO bombardovanja, u sremskom selu Buđanovci. U teškim vremenima, strahujući za svoj život, tog dana Srbi su postali najponosniji narod, a meštani sremskog sela slavili su na krilu aviona. Među njima se nalazio i Zoran Jovanović Bajko koji je sa samo četiri godine pobednički stajao na olupini bombardera.
Kako sam srušio "nevidljivi" NATO avion: Tačno 18 godina od kako je raketa pogodila F-117A (FOTO)
Prošlo je tačno 19 godina od pada "nevidljivog", a dečak koji je sa podignuta tri prsta na krilu aviona proslavljao malu pobedu Srbije, sad ima 23 i sam je postao otac.
- Oženio sam se i dobio dete koje sad ima šest meseci. I dalje živim u Buđanovcima, a radim kao magacioner u jednoj kompaniji u Šimanovcima. Pored toga treniram i fudbal kojim se bavim već od šeste godine - započeo je razgovor za Telegraf.rs Zoran Jovanović Bajko koji je završio srednju ekonomsku školu.
"Nevidljivi" avion pao je kilometar dalje od kuće u kojoj je stanovao Zoran koji je tad bio dete.
- Ne sećam se kad sam stajao na krilu aviona i slavio što je oboren, uz majku, oca, komšije, sestru Jelenu i Vukicu. Tad sam bio mnogo mali. Znam samo da smo svi bili tu i da smo i u tako teškim trenucima bili nasmejani - podelio je Bajko sa nama trenutke koji su ušli u istoriju.
Gledanje fotografije koja je nastala 27. marta 1999. godine, samo tri dana nakon početka bombardovanja u Zoranu, izaziva razne emocije.
- Kad vidim sebe na toj fotografiji, ne znam da li bih se smejao zbog nje, kao što ne znam kako bih reagovao kada bi sad počeo rat - kaže Zoran.
Dečak koji je podignute glave stajao na avionu na najbolji način predstavio je Srbiju. I u najtežim trenucima bili smo ponosna zemlja, borili smo se koliko smo mogli i hrabro ulazili u novi dan.
- Ja se ne sećam da li sam se plašio, ali verujem da odrasli jesu - zaključio je razgovor za Telegraf.rs Zoran Jovanović Bajko koji je za vreme bombardovanja imao samo četiri godine, a sad je mladić i otac deteta od šest meseci.
Iako je prošlo 19 godina od dana kad je "nevidljivi" oboren u Buđanovcima, meštani se i dalje sećaju kao da se to juče dogodilo, a Zoranovu fotografiju nikad neće zaboraviti.
- Sećam se fotografije na krilu aviona kad da sad stojim tamo. Sećam se da je Zoran podigao tri prsta, ali bio je mali, pa nije znao da treba da podigne palac pa je digao kažiprst, srednji i domali. Bio je mnogo sladak. Sećam se i da je nosio plastični pištolj i kapu. Pored njega pamtim i da su se žene radovale na krilu i pevale - prisetio se stariji meštanin dana koji je pružio nadu celoj Srbiji i naglasio da će ga pamtiti tokom selog života.
PAD AMERIČKOG "NEVIDLJIVOG" LOVCA BOMBARDERA F-117A
"Noćni soko" korišćen je u brojnim akcijama i u Libanu, Panami, Iraku i tad je stekao "oreal" nevidljivog". Izuzetnu reputaciju dobio je u borbenim letovima nad Irakom u Zalivskom ratu 1991. godine, kada je, po objavljenim podacima, 1.270 puta proleteo neprimećen nad iračkim radarima, u 39 borbenih misija.
Međutim, tu reputaciju uspela je da mu pokvari jugoslovenska vojska 27. marta 1999. godine. F-117A zapravo nije nevidljiv već se slabije vidi na radaru, što znači da ipak može da se uoči. Tu njegovu slabost iskoristila je naša vojska i uspela da ga spreči da izruči bombe na našu zemlju.
Gubitak ovog aviona predstavlja prvi i jedini potvrđeni gubitak NATO alijanse koji je izrađen u stelt tehnologiji što podrazumeva da je avion skoro nevidljiv, a taj jedini gubitak izazvala je Srbija.
"Noćni soko" oborio je 3. divizion 250. raketne PVO brigade Vojske Jugoslavije, kojim je komandovao potpukovnik Zoltan Dani.
Najveći deo ostataka oborenog aviona nalazi se u Muzeju vazduhoplovstva nadomak Beogradskog aerodroma Nikola Tesla. Po rečima zaposlenih u ovoj ustanovi u njihovom vlasništvu je 75 odsto ostataka letelice. Takođe, jedan deo krila nalazi se u okviru stalne postavke memorijalne sobe, posvećene herojima 250. raketne brigade, u komandi te jedinice, u Beogradu na Banjici.
Nepoznato je, međutim, koliki je broj delova, ali i najmodernije elektronske opreme završio van granica Srbije, a američke vlasti su u nekoliko navrata zahtevale od jugoslovenskih organa da se u Sjedinjene Države vrate svi delovi i ostaci lovca bombardera F-117А.
ZOLTAN DANI
Junak koji je ušao u istoriju odavno nije aktivan u vojsci, ali njegovo ime se i dalje često pominje. Ljudi ga ne zaboravljaju. Zoltan je jednom prilikom ispričao kako je došlo do obaranja aviona.
- Taj dan je bio specifičan, jer smo od 24. do 27. marta bili na položaju u Šimanovcima, spajali kablove radarskog sistema i trebalo je da budemo u režimu ćutanja. Bez ikakvog zračenja, pomeranja, a da se maksimalno maskiramo. Tog dana, 27. marta u 18 sati su nam izdali naređenje da uključimo sistem. Međutim, bilo je tu tehničkih problema, nismo mogli odmah da ga pokrenemo i trebalo nam je jedno sat vremena da ga osposobimo i pustimo u rad. Bili smo 20 sati u najvišem stepenu pripravnosti, a sve je bilo spremno za lansiranje raketa.
- Oko 20.30 sati, jedan od potencijalnih ciljeva sa "Azimuta 195" kretao se prema nama, procenio sam da on može da uđe u zonu uništenja, i tražio odobrenje od operativnog centra da izvršimo dejstvo. Dali su odobrenje. Imali smo dva sistema za praćenje, osmatrački i nišanski radar, opasno je da ovaj drugi radar bude predugo uključen jer privlači protiv radarske rakete, gledali smo da sa njim što manje zračimo. Kada se cilj približi na 15 kilometara, tu je jako bitno da imate odlično obučenu posadu, da bi se markirao i da bi se raketa ispalila u pravom trenutku. Kada se sve poklopilo, jednostavno, ispalio sam raketu - ispričao je Zoltan Dani.
Bombardovanje zemlje nikad neće biti zaboravljeno... bar to Srbi neće dozvoliti.
VIDEO: Čovek koji je pritisnuo dugme i oborio "nevidljivog"
(Ivana Vlajković/i.vlajkovic@telegraf.rs)