Programer iz Srbije se prijavio za posao u Australiji, ali oni su ga na razgovoru odbili i još mu to naplatili (RAČUN)
U pismenom obrazloženju stoji da za po dva sata razgovora sa developerom, šefom ljudskih resursa i vlasnicom te kompanije treba da plati 410 američkih dolara
Dobro razmislite gde ćete da aplicirate za posao jer u pojedinim zemljama možete da doživite veoma neprijatno iznenađenje. Naime, u jednoj IT kompaniji u Australiji su mladiću iz Srbije koji je konkurisao za posao dostavili pismeno obaveštenje u kome mu traže da im plati za dva sata intervjua za posao iako nije prošao na razgovoru.
U pismenom obrazloženju stoji da za po dva sata razgovora sa developerom, šefom ljudskih resursa i vlasnicom te kompanije treba da plati 410 američkih dolara i taksativno je navedeno koliko košta dva sata razgovora sa svakim od njih, a sve zato što nije ispunio uslove za poziciju za koju je, navodno, naveo da je kvalifikovan.
Ovaj nesuđeni senior developer, što je otprilike zvanje iskusnijeg programera, imao je rok da do 20. novembra prošle godine plati navedene troškove jer mu je u protivnom zaprećeno da će slučaj biti predat Viktorijanskom civilnom i administrativnom tribunalu (VCAT) u Australiji i to "više iz principa, nego stvarnih troškova".
Za trenutak je pomislio da se neko dobro našalio sa njim, ali sudeći po podacima sa formulara, izgleda da nije.
Kako bismo proverili da li je to praksa u Australiji, kontaktirali smo australijsku ambasadu u Beogradu gde su nam rekli da se dešava da kompanija ponekad naplati testiranje ili razgovor za posao.
- U Australiji nije uobičajeno da poslodavci naplaćuju naknadu za intervju za posao bez prethodne saglasnosti podnosioca zahteva - stoji u odgovoru "Telegrafu".
Državljanin Australije Peter S. (49) koji tamo radi kao inženjer već 20 godina, kaže za "Telegraf" da nikada nije čuo da tamo neka firma naplaćuje troškove razgovora od potencijalnih radnika.
- Nisam čuo da je ovde iko platio zato što je konkurisao negde. Verovatno je neka prevara u pitanju - konstatuje Peter.
Naš kandidat ne zna šta da radi i da li da čeka poziv tamošnjeg suda. Posle ovog sigurno neće imati nameru da aplicira bilo gde, a da se prethodno dobro ne raspita, jer pravila se razlikuju od zemlje do zemlje.
Kakva god da je praksa, izvesno je da ovim metodama sigurno neće privoleti veliki broj kandidata da im se jave, a sebi i mogućnost da izaberu najboljeg kandidata.
(S.Vasić)