Kako danas izgledaju objekti koji su bili srušeni tokom NATO agresije i pretvoreni u pepeo (FOTO)

Avalski toranj, zgrade Generalštaba i RTS-a, bolnica Dragiša Mišović, most Slobode i ambasada Kine samo su neki objekti koji su pretrpeli veliku štetu tokom 78 dana bombardovanja

Tokom 11 nedelja NATO agresije porušeno je 540 objekata, 58 mostova i 30.000 kuća. U godinama koje su usledile veliki deo uništenih objekata je podihnut iz pepela, ali i dalje ima onih koji stoje kao podsetnik na ono što nam se te 1999. godine dešavalo.

AVALSKI TORANJ

Preporučujemo

Avalski toranj oduvek je bio simbol Beograda. Gradnja je počela 1961, a trajala je gotovo četiri godine. Nekadašnji toranj bio je visok 202,8 metara i smatrao se jednim od najlepših tornjeva u Evropi i svetu. Bio je jedini toranj na svetu koji je za presek imao jednakostranični trougao, simbol srpskog tronošca za sedenje. Obnovljen je 2009. godine i replika je starog tornja, samo što je dva metra viši.

ZGRADA GENERALŠTABA

Zgrada Generalštaba na uglu Nemanjine i ulice kneza Miloša stradala je u jednom od najžešćih napada na prestonicu. Generalštab je bombardovan čak tri puta: u dva navrata u noći između 29. i 30. aprila 1999. godine, u razmaku od samo 15 minuta, a drugi put u noći između 7. i 8. maja. Radovi na raščišćavanju počeli su tek pre nekoliko godina, a priča se i da bi na ovom mestu mogao da nikne hotel.

BOLNICA DRAGIŠA MIŠOVIĆ

U raketnom napadu avijacije NATO-a na KBC "Dragiša Mišović", 20. maja 1999. godine 50 minuta posle ponoći, živote su izgubila tri pacijenta bolnice i sedam pripadnika Vojske Jugoslavije. Razorena je Neurološka klinika, a od eksplozije demolirane su i zgrade Centra za dečje plućne bolesti i tuberkulozu i Ginekološko-akušerska klinika koja je bila zatvorena narednih deset godina.

ZGRADA RTS-a

U noći 23. aprila 1999. godine, u dva sata i šest minuta, NATO projektil pogodio je zgradu državne televizije. U trenutku bombardovanja u zgradi je bilo 150 radnika. Poginulo je njih 16. U znak sećanja na poginule, u Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS-a, podignut je spomenik "Zašto?".

ŽEŽELJEV MOST

Žeželjev most koji povezuje Novi Sad i Petrovaradin bombardovan je u više navrata i posle više od mesec dana odolevanja, srušen je 23. aprila. Posle više od 18 godina, spojeni su lukovi novog Žeželjevog mosta koji trenutno prohodan za pešake, a uskoro se očekuje da njime ponovo počnu da prolaze i šinska vozila.

ZASTAVA KRAGUJEVAC

U noći između 8. i 9. aprila napadnuti su objekti u "Zastavi". Fabrika automobila i Energetika su bile pogođene, a bombe su razorile i deo Zastava kamiona. Ipak, najveća šteta pričinjena je u drugom bombardovanju "Zastave", koje je bilo 12. aprila 1999. godine u noći između prvog i drugog dana Uskrsa. Tada je fabriku pogodilo 14 avionskih projektila "vazduh-zemlja".

KINESKA AMBASADA

Bombardovanje ambasade Kine u Beogradu jedan je od najzagonetnijih događaja 1999. i ozbiljan diplomatski incident tokom NATO agresije na SRJ. Sedmog maja u 23:45 tri projektila NATO alijanse pogodila su zgradu ambasade, nanela veliku materijalnu štetu i njoj i okolnim objektima i usmrtila troje kineskih državljana.

RAFINERIJA NAFTE PANČEVO

Najveće posledice bombardovanja po ljude i životnu sredinu pretrpelo je Pančevo. Za 78 dana bombardovanja, Pančevo je gađano 24 puta. Razrušeni su pogoni Petrohemije i Rafinerije u kojoj su poginula i tri radnika, a iz oštećenih postrojenja Azotare u zemlju i kanal otpadnih voda iscurelo je 250 tona tečnog amonijaka.

MOST SLOBODE

Gradnja ovog mosta koji je povezivao Novi Sad i Sremsku Kamenicu trajala je pet godina, a srušen je gotovo u trenu 3. aprila u 19.55 sati. Iako se u momentu rušenja preko mosta odvijao saobraćaj, tokom bombadovanja niko nije poginuo, jer su ljudima koji su završili u Dunavu u pomoć pritekli ribari sa čamcima. Novi, obnovljeni most Slobode, pušten je u saobraćaj u oktobru 2005. godine.

(Gorica Avalić/g.avalic@telegraf.rs)