Oni su zanemareni, maltretirani i sami mučeni: Kako da prepoznate nasilnika još dok je dete (DETALJNI PROFIL)

Postoji i poremećaj ličnosti "granični slučaj" ili "borderline" koji se javlja u ranom dobu

Vršnjačko nasilje postalo je svakodnevnica u Srbiji, a nasilnici koriste sve okrutnije načine da druge povrede fizički i psihički. Pored toga sve češće snimaju maltretiranje i postavljaju na društvene mreže sa ciljem da svoje žrtve dodatno ponize. Agresivno ponašanje potiče iz porodice a takva deca su nevoljena, zlostavljena ili razmažena.

Kako da prepoznamo zlostavljano dete? Lekari svakog drugog dana nailaze na bolne prizore. Ako su povrede ovakve, sumnja se na najgori scenario

Preporučujemo

Vaspitanje i pažnja roditelja najvažniji su za pravilan razvoj i od njih zavisi da li će dete izrasti u nasilnika ili u osobu koja će na miran način da reši konfliktnu situaciju.

- Ljudi su u principu agresivni, malo dete kad se rodi ono je agresivno i želi da bude po njegovom, a ako nije tako onda se ljuti, grize, grebe. Tad roditelji moraju da budu tu da ga kontrolišu kako bi dete shvatilo da ne može na taj način da postigne šta želi, i da ga nauče da kontroliše svoje impulse i da tu agresivnost socijalizuje. I kad se to dobro odradi u porodici onda deca nisu nasilnici - započeo je razgovor za Telegraf.rs Zoran Milivojević, psihoterapeut.

3 RAZLOGA ZBOG KOJIH DECA IZRASTU U NASILNIKE

- Prvi slučaj je kad su deca zanemarena, bilo zato što ih roditelji ne vole pa ih zanemaruju, bilo da ih vole ali su prezauzeti preživljavanjem pa ne stižu da socijalizuju decu i onda ona u situaciji konflikta postaju nasilna i da kažemo divlja. Ljutnja, prezir, mržnja, to su neke emocije koje izražavaju kroz nasilje - objasnio je Zoran.

Nasilna deca su i sama najčešće žrtve nasilja.

- Druga varijanta su maltretirana deca koja odrastaju u kući gde je previše fizičkog nasilja, svađe između roditelja ili kad su i sama zlostavljana. Onda se dete kad dođe u neke godine nasilju suprotstavlja nasiljem. Onda ono nastavi da ga koristi da bi podređivalo druge u grupi vršnjaka i tako dalje - ističe Milivojević.

Mnogi roditelji izbegavaju da kazne decu pa i zbog toga deca mogu da usvoje ponašanje koje ne valja.

- Treća grupa nasilnika su razmažena deca, jer roditelji nisu uspešni u postavljanju granica. Nema kazni, ta deca iako su voljena ona zahtevaju da sve bude po njihovom, ne samo u kući već i u grupi vršnjaka, i onda primenjuju nasilno ponašanje. Još ako su inteligentni, onda mogu da organizuju grupu - napominje psihoterapeut.

Dečaci i devojčice na različite načine vrše nasilje nad žrtvom, a motiv za to je najčešće zavist.

- Teško je reći koji je profil nasilnika jer devojke najčešće koriste isključivanje iz grupe, prezir pa se ne vidi odmah da je u pitanju nasilje, a muškarci koriste fizičku silu. Kod muškaraca nasilje nad devojkama je uglavnom motivisano ljubomorom, a da bi je smanjio, tera nju da se ponaša onako kako on želi a ona počne da pruža otpor i u takvim situacijama on je udari - kaže Zoran.

- Prva godina srednje škole je period kad je najjače vršnjačko nasilje jer se tad bore za pozicije s obzirom na to da dolaze iz raznih škola i sredina. Kad se uspostavi hijerarhija i ravnoteža onda nije toliko izraženo i kad postave svoju poziciju onda se smire. Ljudi se generalno tokom života smiruju - zaključio je razgovor za Telegraf.rs Zoran Milivojević, psihoterapeut.

LJUDI KOJI PROVOCIRAJU KONFLIKTE

Prema Aleksandru Šibulu, psihologu postoji poremećaj ličnosti "granični slučaj" ili "borderline" koji se javlja u ranom dobu zbog kog osobe stalno ulaze u konflikte.

- Ima ljudi koji imaju potrebu da izazivaju konflikte koji stalno hoće kavgu jer kroz nju doživljavaju svoju neku sigurnost. Oni stalno izazivaju konflikte a optužuju druge da ih oni stvaraju i da je drugi ustvari agresor. Problem kod ljudi koji su agresivni i koji imaju takav model ponašanja jeste da ne vide kad povređuju drugog, to ga ne boli dok ne oseti na sebi da njega neko maltretira - počeo je razgovor za Telegraf.rs Aleksandar Šibul, psiholog.

Deca koja su imala adekvatni emotivni odgovor na rast i razvoj od strane roditelja ne postaju nasilnici.

- Nasilno dete je ono koje u svom ranom razvoju nije imalo zadovoljenu bazičnu emotivnu potrebu i onda taj nedostatak i to nezadovoljstvo se vuče i u kasnijem uzrastu, nažalost jako smo određeni tom prvom godinom svog života. Oni su nesvesni svoje agresije, jer to je njihov način na koji oni žive i postoje. Kao što čovek koji je funkcionalan raspravlja i razgovara, tako onaj koji nije, ispoljava agresiju - objasnio je Aleksandar.

Vršnjačko nasilje je problem celog društva s obzirom na to da nasilna deca izrastaju u nasilne ljude. Agresivni mladi ljudi najčešće su i sami žrtve napada kako fizičkog tako i verbalnog i to od strane onih kojima po rođenju najviše veruju, roditelja. Ona deca koja postanu žrtve vršnjačkog nasilja teško to prebole, a postoje brojni slučajevi onih koji sa time nisu uspeli da se izbore pa su iz pakla nasilja izašli samoubistvom.

VIDEO: Jeziva tuča učenika u školi u Aranđelovcu

(Ivana Vlajković/i.vlajkovic@telegraf.rs)