Srbija pred invazijom insekata - pederus, klintonka, smrdibube, krpelji: Da li nam prete zaraze i kako se zaštititi? (FOTO)

Ukoliko dođe do kontakta sa insektom nikako ne treba razmazivati sadržaj (hemolimfu) insekta po koži. Odmah to mesto treba isprati vodom i sapunicom, zaštititi sterilnom gazom i javiti se lekaru radi daljeg lečenja

Sa prvim prolećnim zracima i toplim vremenom navikli smo da nas napadaju razni insekti - komarci, krpelji, pauci i s tim se još nekako nosimo, a kako ćemo izaći na kraj sa invazijom smrdibuba koja je već počela, još ćemo da vidimo. Kako stvari stoje, nakon prvih kiša, očekuju nas i napadi insekata koji prave strašne opekotine na telu - pederus.

PEDERUS

Preporučujemo

- Reč je o insektu tvrdokrilcu, koji ima više od 600 vrsta, i koji je veoma rasprostranjen u svetu. Ovaj insekt, koji je veoma malih dimenzija, najviše do jednog centimetra, uglavnom se javlja nakon kišnog perioda.

- Odlikuju se izduženim telom, kratkim krilima i abdomenom koji, kada su uznemirene, savijaju iznad tela što im daje karakterističan izgled. Iako najveći broj vrsta poseduje sposobnost letenja, većina se kreće hodanjem po podlozi. Preferiraju vlažna staništa, kao što su opalo lišće i organska materija (biljnog ili životinjskog porekla) u raspadanju. Uglavnom se javljaju nakon kišnog perioda - objašnjavaju u Zavodu za biocide.

KOLIKO SU OTROVNI

- Oni ne ujedaju, već ispuštaju otrov iz stomaka onog momenta kada neko pokuša da ih skine sa tela. Tako se zapravo samo rastrlja njihov otrov po koži. I onda nastaje "dermatitis pederus". Na koži se javlja crvenilo čije dimenzije i oblik odgovaraju količini toksina koji je ispušten. Iritacija je praćena osećajem peckanja, a do povlačenja crvenila najčešće dolazi nakon 10 do 12 dana. Iritacija se u većini slučajeva javlja na delovima tela koji su izloženi, kao što su vrat i lice, ali se može desiti da se toksin rukama prenese i na oči - objašnjavaju sa Klinike za dermatovenerologiju.

LEČENJE

- Ukoliko dođe do kontakta sa insektom nikako ne treba razmazivati sadržaj (hemolimfu) insekta po koži. Odmah to mesto treba isprati vodom i sapunicom, zaštititi sterilnom gazom i javiti se lekaru radi daljeg lečenja jer se u periodu od 24 do 36 časova javljaju plikovi na koži, ali i zbog moguće infekcije bakterijom iz roda Pseudomonas koje žive u telu insekta. Obično se koriste preparati koji lokalno smiruju upalu - rekli su za Telegraf.rs sa Klinike za dermatovenerologiju.

SMRDIBUBE

Sudeći po najezdi smrdibuba koja su već krenule u akciju, čini se da ćemo i ove godine voditi borbu s ovim insektima. Smrdibube se hrane raznim biljkama, a u stanove ulaze samo prateći svetlost i obično uleću na višim spratovima, u blizini kojih se nalazi drveće.

Nova vrsta koja potiče iz Kine pojavila se pre desetak godina u Švajcarskoj, ali je preneta i kod nas. One se mogu uvući čak i u kofer, a dovoljna je jedna ženka da dođe do čitave invazije smrdibuba.

Smrdibube u ovom periodu osvajaju teritoriju i samim tim se drastično množe. Pozitivno u svemu je što smrdibube ne ujedaju ljude, ali kada jednom uđu u stan, one ga obeleže mirisom, koji kasnije privlači ostale smrdibube.

KLINTONKA

Prošle godine crne mušice, poznatije kao bube klintonke pojavile su se već polovinom marta, a stručnjaci najavljuju da nas i ove godine može zadesiti slična situacija. Ujed ove bube može da izazove veliki otok, infekciju, pa čak i upalu potkožnih tkiva, a kod osetljivih i gušenje.

- Ujed klintonke pravi veću rupicu na koži, koja jako svrbi. Mesto uboda može dramatično da otekne, a zbog jakog svraba, češanjem se povećava šansa da se toksin prenese dublje pod kožu, zbog čega nastaje infekcija, pa čak i upala potkožnog tkiva. Prva pomoć u tim situacijama je krema za smanjivanje svraba, ali nakon toga odmah se treba obratiti lekaru - rekli su za Telegraf.rs sa Klinike za dermatovenerologiju.

Prva pomoć kod ujeda ove bube je da stavite hladne obloge, namažete nekom kremom protiv uboda insekata i ni u kom slučaju se ne sme češati mesto uboda.

KRPELJI

Boravak u prirodi nosi rizik od ujeda krpelja, a stručnjaci upozoravaju da među njima ima i potencijalnih prenosilaca Lajmske bolesti, pa građani treba da obrate pažnju i da se obavezno jave lekaru ako se jave prvi simptomi bolesti.

Na mestu uboda pojavljuje se bubuljica i prstenasto crvenilo. To je siguran znak početne faze bolesti, odnosno prvi stadijum, a ako se lečenje tada preskoči, može lako preći u drugi stadijum, odnosno može doći do zapaljenja moždanih opni ili nerava, zglobova, srčanog mišića i drugih organa.

Bio krpelj zaražen ili ne, preporučljivo je da se izvadi odmah nakon što uđe pod kožu, kako ne bi počeo da se hrani krvlju i tako preneo bolest.

Odstranjivanje se obavlja pincetom što bliže koži, bez pritiska na trbuh krpelja, gnječenja ili kidanja, a mesto uboda treba obavezno dezinfikovati.

(J.J.K/j.kulas@gmail.com)