One su najmoćnije srpske dame kojima se ponosimo i dičimo: Naša istorija bi bez njih izgledala potpuno drugačije

Čak se ni ne zna tačan broj onih dama koje su ostavile dubok i neizbrisiv trag

Povodom Dana žena, koji se proslavlja na međunarodnom nivou, ne možemo a da ne istaknemo značajne žene u Srbiji koje su svojim obrazovanjem, emancipacijom, dostignućima i sposobnošću razbijale predrasude i zalagale se za ravnopravnost polova. Tako su dokazale da i žene treba da imaju jednaka prava i uslove.

Srpska istorija beleži nemerljiv broj onih dama koje su ostavile dubok i neizbrisiv trag, a mi vam prestavljamo najznačajnijih pet iz te bogate riznice snažnih, uspešnih i moćnih dama.

Preporučujemo

Dobar dan, kontrola saobraćaja, molim Vas dokumenta: Saobraćajci masovno zaustavljali žene u Srbiji, umesto kazni, delili im CVEĆE (FOTO)

1. Vilhelmina - Mina Karadžić Vukomanović jedna od naših prvih slikarki, prevodilac srpskih narodnih umotvorina i pesama i jedno od trinaestoro dece Vuka Stefanoviča Karadžića. Poliglota, portretistkinja. Njeni najpoznatiji radovi su "Autoportret" i portret brata Dimitrija (koji je uz Minu jedino Vukovo dete koje je preživelo detinjstvo).

2. Mileva Marić Ajnštajn bila je srpska matematičarka, nažalost poznatija više kao prva žena Alberta Ajnštajna. Postoje tvrdnje da je ona doprinela ranim Ajnštajnovim radovima, ali je stepen njenog učešća u otkrićima nepoznat i predmet je brojnih polemika.

3. Nadežda Petrović bila je slikarka i bolničarka tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Obrazovana u inostranstvu, po povratku u Kraljevinu Srbiju je sa sobom donela i umetničke inovacije, koje konzervativno društvo nije prihvatalo ili shvatalo. Tokom dužnosti je umrla od pegavog tifusa 1915. godine, u valjevskoj bolnici u kojoj je radila. Njen entuzijazam i želju da promeni, pomogne i modernizuje tadašnje društvo shvaćen je tek nakon njene smrti.

4. Milunka Savić je bila naša višestruko odlikovana i međunarodno priznata ratnica. Bila je poznata kao odličan i precizan bombaš. Milunka je kao hrabra ratnica odlikovana brojnim ordenjem, kako srpskim tako i međunarodnim, između ostalih i za dostignuća u Kolubarskoj bici. Borila se i na Solunskom frontu i učestvovala je u odbrani Beograda 1915.

5. Isidora Sekulić je bila prva žena akademik koja je primljena u Srpsku akademiju nauka i umetnosti (SANU), naša književnica, prevoditeljka, intelektualka i jedna od najobrazovanijih ličnosti svoga doba. Ceo radni vek je provela radeći u prosveti. Isidora je mnogo putovala, bila je poliglota i pisala je pripovetke, eseje i književne kritike. Govorila je engleski, francuski, ruski, nemački, norveški i švedski.

(Telegraf.rs/Opanak.rs)