ŠUBA je napravljena od 16 ovaca i teška je 30 kilograma, a može da učini da minus 30 stepeni ljudi ni ne osete (FOTO)
Kada se njom ogrnete, ni 30 stepeni ispod 0 vam ne može ništa
Dok tradicija salašarskog načina života polako odlazi u zaborav, postoje ljudi koji se svojih salaša ne odriču tako lako, svoje živine i stoke, paorske peći, petlova i svojih korena. Put do salaša "Jaraš", nadomak Kanjiže još uvek je dobro utapkan, a na salašu gazda Ištvan Apro. Ni ledena zima ovom salašaru ne može ništa, uz njega sitna živina, stoka, psi čuvari, šampion Gadžo, a oko njega čuvena šuba ili oplakija stara čitav jedan vek.
Bez šuba se nekada nije mogla zamisliti hladna i oštra vojvođanska zima. Lepo stara narodna kaže: "Kapa glavu čuva", ali šuba je znala da čuva telo i kada su temperature bile 30 ispod nule - počinje svoju priču gazda Ištvan.
- Salaš je moj život. Nigde takvu lepotu i mir nisam našao kao na svom salašu. Radio sam dugo u inostranstvu, ali sam naposletku odlučio da se vratim na salaš. Ovde imam sve što je potrebno, toliko zaliha da celu zimu ne bih ni morao da odlazim do Kanjiže - priča nam Ištvan.
Jedna šuba teška je 30 kilograma, a u njoj je 16 ovaca
Zime su nekada bile opake, hladne i ledene, drumovi se nisu ni videli od debelog snega. A u tim zimskim danima domaćine je najbolje grejala "šuba" - ogrtač napravljen od ovčije vune. Sačuvane od zaborava, dve šube deo su porodičnog nasledstva. Jedna crna, druga bela, pravo su blago na salašu gazde Ištvana.
- Nekada su bile stvar prestiža, skoro da ih je svako domaćinstvo u Vojvodini imalo. Šube su deo moje porodične zaostavštine, jedna šuba je napravljena od 16 ovaca, račkih,a bogami nisu ni lake, nije je lako ogrnuti jer u njoj ima oko 30 kilograma - objašnjava Ištvan.
Ove čudesne šube napravljene od ovaca zimi greju kao najtoplija furuna, dok leti hlade. Sa jedne strane je vuna, dok se sa druge strane nalazi koža.
- Često se i leti pokrijem šubom, vuneni deo okrenem ka sebi pa me lepo hladi, a zimi kad je ogrneš, ni vetar, ni mraz ti ne mogu ništa - ponosno Ističe vlasnik ovih odevnih predmeta.
Šuba kad se razvuče pokrije dva konja
Život na salašu znao je da bude težak, naročito zimi, pa su domaćini po namirnice odlazili konjima i saonicama. Šube su tada grejale ne samo kočijaše, nego i konje. Kada se šuba razvuče mogla je da pokrije dva konja.
Gazda Ištvan na svom domaćinskom salašu osim što gaji autohtonu rasu račkih ovaca koje su po ceo dan na livadi, ima i dosta živine, a društvo mu najviše prave psi rase "kuvas" među kojima je i Gadžo, šampionski pas koji je osvojio tituli na Svetskoj smotri u Lajpcigu, u Nemačkoj.
Od 30 hiljada pasa iz čak 70 zemalja sveta, Gadžo se istakao svojim hodom, dlakom, spretnošću jer on pretrči i preko 25 kilometara.
I dok je sneg vejao salašarskim drumom, a zima stezala u kostima, gazda Ištvan pored salašarske peći uz kobasice, rakiju i hurke, najviše voli da dočekuje goste. Dobar domaćin, prošao pola sveta, ali kaže:
- Nigde kao na salašu, belina i prostranstvo!
Uz njega Gadžo, oko njega šuba. Toplo telu, a najtoplije srcu.
(Dragana Ivanić)