Zašto Srbi toliko vole kese?

Kese idu u kantu za đubre, završavaju na deponiji u Vinči ili na nekoj od krošnji drveća

Prema poslednjem istraživanju Eurobarometra, 72 odsto građana Evrope tvrdi da je smanjilo upotrebu plastičnih kesa, a to sleduje i građanima naše zemlje, koja će na putu ka EU, pored ostalog, morati i da ograniči upotrebu plastičnih kesa.

ZABRANIMO ZAKONOM UPOTREBU NAJLON KESA U SRBIJI: Da li ste i vi već potpisali ovu peticiju?

Preporučujemo

- Nije Srbin onaj ko u kući nema kesu punu kesa - saglasan je sa ovom šaljivom tvrdnjom profesor političke i socijalne ekologije na FPN-u Darko Nadić, koji je ubeđen da Srbi imaju "veliku ljubav" prema kesama, jer one za mnoge predstavljaju "neku vrstu nostalgije" za nekim davnim vremenima.

Podaci govore, kaže profesor, da danas u Srbiji dnevno svaki čovek iskoristi 20 kesa, a da, kada se vrati kući i robu spakuje u ostavu ili frižider, te kese idu u kantu za đubre, završavaju na deponiji u Vinči ili na nekoj od krošnji drveća.

- Godišnje dve milijarde kesa se potroši u Srbiji, veoma malo ljudi na neki način reciklira te kese tako što će u njih stavljati kućanski otpad. I ako se recikliraju, ta vrsta reciklaže nije ekološki prihvatljiva - kaže Nadić i podseća da se tanke plastične kese uglavnom ne mogu reciklirati, jer su već dobijene reciklažom različitih plastičnih materijala.

U Evropi i svetu se na različite načine ograničava proizvodnja i upotreba plastičnih kesa, a u Srbiji se tek u retkim prodajnim lancima u Srbiji "stimuliše" korišćenje platnenih i papirnih torbi, kesa, vreća ili "onog što donese kupac sa sobom", tako što se plastična kesa naplaćuje.

Nadić podseća da sada postoje i takozvane biorazgradive kese, za koje kaže da se možda i tu nekad krije neki makretinški trik, odnosno da je reč o tome da se "eko-frendli" ili "grin vošing" i nešto što nije "zeleno" predstavi da je tako, a onda to koriste "zeleno opredeljeni", ekološki orijentisani kupci.

Mnogi trgovinski lanci, kaže, izbegavaju papirne kese, jer ne žele da budu krivci ako se u nju svašta natrpa, pa kesa pukne.

Takođe, kako ističe, postoji i ekološki momenat, jer proizvodnja papirnih kesa je proizvodnja celuloze... Uglavnom, kako kaže, stanovnicima Srbije, za koje smatra da još nemaju "kulturu unutrašnje reciklaže", treba pružiti alternativu plastičnim kesama.

U svetu se, inače, godišnje potroši 500 milijardi dolara za proizvodnju jednog triliona kesa, a svakog minuta se proizvede milion plastičnih kesa. Poslednje istraživanje Eurobarometra kaže da 72 odsto građana Evrope tvrdi da su smanjili upotrebu plastičnih kesa.

Sa plastičnim kesama, kojima je potrebno oko 1.000 godina da se razgrade, u svetu se, inače, obračunavaju na različite načine.

Francuska, Španija, Irska, Kina, Južna Afrika, Holandija, Maroko, Ruanda, Švedska, Kenija, Etiopija, Australija, Belgija, Danska, Grčka već su ograničile njihovu proizvodnju i upotrebu.

Razne zemlje uvode i takse kojima se finansiraju troškovi reciklaže i čišćenja, a sjajan je primer iz Engleske, gde u trgovinama na kasama mušterije pitaju da li žele kesu, a ako je odgovor "ne" i ako mušterija ima svoju, odbiće joj od računa 0,1 funtu.

U Hrvatskoj od naredne godine počinuje naplata plastičnih kesa, te će kese debljine 15 do 50 mikrona, one uobičajene u prodavnicama, da se naplaćuju, dok će na one najtanje, do 15 mikrona, trgovci morati da stave upozorenje "Vrećice koristite štedljivo".

U našem Ministarstvu zaštite životne sredine za B92. net su na vou temu rekli:

"Direktiva 2015/720 o plasticnim kesama koja dopunjuje Direktivu 94/62 o ambalaži i ambalažnom otpadu propisuje sve ono što ste naveli u pitanjima. Direktiva 2015/720 takode definiše okso degradibilne kese kao plastične kese koje su proizvedene od plastičnih masa sa aditivima koji katalizuju fragmentaciju plastike na mikrofragmente. Biodegrabilnost je definisana kao mogućnost razgradnje kompostiranjem do ugljendioksida i vode."

(Telegraf.rs/Tanjug)